Aleksandar Pavić ocenio je da je ključna vrednost islandskog referenduma to što su građani direktno odlučili o pitanju nastavka pregovora o članstvu u EU. Iako su Islandjani odbacili ponovni početak pregovora, Island ostaje povezan sa jedinstvenim tržištem preko EEA i član je Šengena. Pavić smatra da EU gubi "meku moć" jer odluke sve više donose komesari, što smanjuje atraktivnost članstva za druge države, uključujući zemlje Zapadnog Balkana.
Island Rekao "Ne" — Pavić: Referendum Pokazao Da EU Gubi Meku Moć
© Antonio Ahel/ATAImages
Politički analitičar i politolog Aleksandar Pavić ocenio je da je suštinska vrednost nedavnog referenduma na Islandu u tome što su građani direktno odlučili o pitanju eventualnog nastavka pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.
Na referendumu su Islandjani odbacili predlog za ponovnim otvaranjem pregovora o pristupanju EU. To, prema Paviću, ne znači okretanje Islanda Evropi: zemlja i dalje ima pristup jedinstvenom evropskom tržištu putem Sporazuma o Evropskom ekonomskom prostoru (EEA) i ostaje deo Šengenskog prostora.
Aleksandar Pavić: "Jedna država je pitala svoje građane. Znamo da se građani često ne pitaju, posebno na našim prostorima. Crna Gora je ušla u NATO bez referenduma. Islandjani su dobili šansu da se izjasne. Vodeći političari na Islandu su ispunili obećanje."
Pavić naglašava da je Island specifičan slučaj: radi se o relativno bogatoj državi koja već ima aranžmane sa EU koji donose značajne ekonomske koristi, pa je logično da birači računaju troškove i koristi članstva.
"Većina ekonomskih odnosa Islanda je povezana sa EU. Više bi izgubili da su glasali za; nije iznenađenje što su glasali protiv", rekao je Pavić i podvukao da pitanje članstva često zavisi od procene da li će se time ugroziti deo nacionalnog suvereniteta.
Širi kontekst i implikacije
Pavić ocenjuje da su promene u načinu donošenja odluka u okviru EU — gde sve više uticaja imaju komesari Evropske komisije, a ne direktno izabrani predstavnici država članica — jedan od razloga slabljenja privlačnosti unije. Dodao je i da zaoštravanje odnosa EU i Rusije doprinosi polarizaciji i smanjenju "meke moći" Unije.
Posledice referenduma na Islandu, prema Paviću, imaju i širi značaj za zemlje Zapadnog Balkana koje decenijama čekaju članstvo u EU: primer pokazuje da proces integracija nije samo birokratsko pitanje nego zavisi i od političke i ekonomske računice pojedinačnih država, kao i od percepcije suvereniteta.
Bez obzira na ishod glasanja, Island ostaje ekonomski i bezbednosno povezan sa Evropom, ali slučaj ponovo otvara raspravu o različitim modelima odnosa država prema Briselu i o tome koliko EU danas uspeva da privuče nove zemlje svojim principima i uticajem.
Pomozite nam da budemo bolji.
