Island u subotu glasa na referendumu koji pita da li vlada treba da nastavi pregovore o pristupanju EU — ne o samom članstvu. Glavne teme su ribarstvo (oko 40% izvoza), rast kamatnih stopa i inflacija, kao i geopolitika i bezbednost posle rata u Ukrajini i tenzija oko Grenlanda. Ako pobedi "Da", nastavak pregovora bi zahtevao kasniju potvrdu putem referenduma, moguće ustavne izmene i ratifikaciju od strane EU država.
Island Glasa: Da Li Reykjavik Treba Da Nastavi Pregovore Sa EU?
The results of the vote are likely on a knife edge (Jonathan NACKSTRAND)
Građani Islanda glasaju u subotu na referendumu koji odlučuje da li vlada treba da otvori nove pregovore o pristupanju Evropskoj uniji. Pitanje nije neposredna odluka o članstvu, već mandat za pregovore koji bi mogao da dovede do kasnijeg sporazuma i novog referenduma.
Šta se glasa?
Birači će odgovoriti sa "Da" ili "Ne" na pitanje: "Da li Island treba da nastavi pregovore o pristupanju Evropskoj uniji?" Ako pobedi opcija Da, dogovor postignut sa Briselom morao bi potom da bude potvrđen na novom referendumu, verovatno zahtevati izmene Ustava i ratifikaciju od strane država članica EU.
Ključne teme u debati
Ribarstvo: Proizvodi od morskih plodova čine oko 40% izvoza robe, pa je kontrola ribarskih resursa centralno pitanje nacionalnog identiteta i pregovora. Vlada u Reykjaviku već je signalizirala da bi insistirala na "suverenom nadzoru nad svim ribarstvom", što će biti teško uskladiti sa Zajedničkom politikom ribarstva EU.
Ekonomija i domaćinstva: Iako ekonomija raste, domaćinstva osećaju posledice visoke inflacije i rasta kamatnih stopa — centralna banka je ove godine tri puta podizala kamate do oko 8%, što čini stabilnost evra privlačnom opcijom za zadužene porodice.
Bezbednost i geopolitika: Povratak sukoba u Evropi posle invazije Rusije na Ukrajinu, kao i pretnje povezane sa Grenlandom, pojačale su bezbednosne brige. Island, koji nema vojsku, oslanja se na NATO i bilateralni sporazum sa SAD iz 1951. godine. Ti faktori su dodatno razbudili javnu debatu o mestu zemlje u međunarodnim savezima.
Stavovi i podela mišljenja
Ankete pokazuju da su Islandjani podeljeni. Protivnici pristupanja ističu očuvanje suvereniteta i uspeh sadašnjeg modela, dok pristalice ukazuju na bezbednosne i ekonomske prednosti većeg saveza i zaštitu u slučaju globalne nesigurnosti.
"Ovo je prilika, nije konačna odluka," poručila je premijerka Kristrun Frostadottir, dodajući da glas 'Da' omogućava da se pregovori vode i da se na kraju vide svi odgovori.
Šta sledi?
Ako pobedi opcija Da, pregovori sa Briselom bi se nastavili; svaki postignuti sporazum vraćao bi se na konačnu potvrdu biračima i zahtevao bi ustavne i međunarodne ratifikacije. Brisel je do sada ostao uglavnom rezervisan pred glasanje, ali je slao pozitivne signale i pokazao spremnost da razgovara i o osetljivim pitanjima kao što je ribarstvo.
Ovaj referendum, iako tehnički fokusiran na mandat za pregovore, iscrtava širi dijalog o ekonomskoj stabilnosti, suverenitetu i bezbednosti male, ali strateški pozicionirane zemlje od oko 400.000 stanovnika.
Pomozite nam da budemo bolji.
