Nova tehnologija: mikro- i nanomehurići uklanjaju preko 90% mikroplastike iz vode

Laboratorijska studija pokazuje da kombinacija mikro- i nanomehurića može ukloniti više od 90% mikroplastike iz otpadnih voda, što otvara mogućnosti za unapređenje postrojenja za prečišćavanje i potencijalnu primenu u tretmanu vode za piće.

Šta su mikro- i nanomehurići?

U istraživanju objavljenom u časopisu ES&T Water istraživači objašnjavaju da su mikromehurići sitni vazdušni mehurići veličine oko 10–100 mikrometara koji daju uzgon i podižu čestice ka površini vode, dok su nanomehurići znatno manji (<1 mikrometar) i imaju specifična površinska svojstva koja poboljšavaju prianjanje i zgrušavanje čestica.

Biplob Pramanik, PhD: "Nanomehurići pomažu da se mikroplastika zgruša u veće agregate, a mikromehurići potom te agregate podižu na površinu gde se mogu ukloniti. Kombinovanjem oba tipa mehurića postigli smo više od 90% uklanjanja mikroplastike u laboratorijskom obimu."

Rezultati i značenje

U laboratorijskim testovima sistem je uklonio do 95% polietilena i 97% polistirena — dve uobičajene vrste sintetičkih plastika. To sugeriše da bi mikro-nanomehurić tehnologija mogla dopuniti postojeće metode u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda.

Ipak, autori naglašavaju da su eksperimenti sprovedeni u laboratorijskom obimu i da su potrebna dalja testiranja i optimizacija pre industrijske primene, naročito ako se razmatra tretman vode za piće. Pramanik napominje da bi adaptacija za vodu za piće zahtevala dodatne provere kako bi se osiguralo uklanjanje veoma sitnih čestica i poštovanje strogih standarda bezbednosti.

Širi uticaji i preporuke

Čak i kada postrojenja efikasno uklone mikroplastiku, velike količine obrađene vode znače da i male količine koje prođu dalje mogu imati kumulativan uticaj na životnu sredinu. Dodatno, uhvaćene čestice često se akumuliraju u kanalizacionom mulju (biosolidima) koji se ponekad koristi u poljoprivredi — poboljšano uklanjanje u ranim fazama može smanjiti tačno takve rizike.

Dok nauka nastavlja da istražuje dugoročne efekte mikroplastike na ljudsko zdravlje i ekosisteme, autori preporučuju oprez bez panike: smanjenje nepotrebne upotrebe plastike i sprečavanje ispuštanja mikroplastike u okolinu ostaju praktične i efikasne mere. U svakodnevici to može značiti jednostavne korake, kao što su zamena plastičnog kuhinjskog pribora ili pažljiviji izbor potrošačkih proizvoda.

Zaključak: Rezultati su obećavajući, ali su potrebni veći pilot-projekti i poljski testovi pre nego što se tehnologija široko primeni — posebno u tretmanu vode za piće.