Evropska južna opservatorija upozorava da rast satelitskih konstelacija, posebno Starlinka, ozbiljno ugrožava zemaljska opservatorija. Prošlog meseca u orbiti je bilo oko 10.400 Starlink satelita, a pre 2022. ukupno oko 14.450 lansiranja. Simulacije pokazuju da VLT u Paranalu može izgubiti do 28% vidnog polja, dok bi predlog o sistemu od milion satelita još drastičnije povećao problem. ESO predlaže plafon od 100.000 satelita u niskoj orbiti.
Teleskop u Čileu Može Izgubiti Do 28% Vidnog Polja Ako Muskovi Sateliti Zatrpaju Orbitu
Photo Credit: iStock
Nova upozorenja astronoma ukazuju da brz rast satelitskih konstelacija u niskoj Zemljinoj orbiti ozbiljno ugrožava posmatranja sa zemlje. Evropska južna opservatorija (ESO) upozorava da bi neke od najvažnijih zemaljskih opservatorija mogle pretrpeti velike gubitke u sposobnosti posmatranja svemira.
Šta pokazuju simulacije
Prema analizama ESO-a, koje prenosi Fast Company, broj satelita je eksplodirao u eri Starlinka: prošlog meseca u orbiti je bilo oko 10.400 Starlink satelita, dok je pre 2022. ukupno lansirano oko 14.450 satelita. Čak i prilično slabi sateliti, koji su premali da se vide golim okom, mogu po modelima izazvati značajna ometanja.
U jednom od scenarija, Evropski Very Large Telescope (VLT) u čileanskom Paranal opservatoriju mogao bi izgubiti do 28% svog vidnog polja. Svetliji sateliti stvaraju još šire probleme: širokopojasni teleskop u Vera C. Rubin Observatory mogao bi da ima mnoge noćne snimke "pokvarene" satima zbog tragova i blještavila.
"Do sada smo nekako uspevali, ali stanje se pogoršava", rekao je Olivier Hainaut iz direktorata za operacije ESO-a.
Širi rizik i predlozi za rešenje
Rizik se ne odnosi samo na postojeće konstelacije već i na ambiciozne planove za znatno veći broj satelita — uključujući predloge o sistemu od milion satelita i orbitalnim "data centrima" koji bi bili pokretani solarnom energijom. Sateliti mogu nepredvidivo raspršivati svetlost i ostavljati tragove preko astronomskih snimaka, što otežava istraživanja udaljenih galaksija, praćenje asteroida i posmatranje kosmičkih događaja.
Posmatranja sa Zemlje su ključna i za praćenje svemirskog vremena, praćenje objekata blizu Zemlje i za planetarnu odbranu — ali i za obrazovanje i naučno-istraživački rad. Problem utiče i na pravo javnosti na tamno, neometano noćno nebo.
Da bi se ograničila šteta, ESO predlaže plafon od 100.000 satelita u niskoj orbiti, zasnovan na simulacijama uticaja rastuće populacije satelita na najmoćnije teleskope.
Napomena: Ovaj tekst je uređeni sažetak izveštaja; promotivni materijali i pozivi za prijavu na biltene su izostavljeni.
Pomozite nam da budemo bolji.
