Nova studija u Science Advances sugeriše da je Homo floresiensis sa Floresa verovatno konzumirao meso ostavljeno od strane Komodo zmajeva, umesto da ga je aktivno lovio. Istraživači su uporedili oštećenja na kostima Stegodona sa tragovima kamenih alata i ugrizima Komodo zmaja, a analiza ~4.500 kostiju glodara nije otkrila znake žarenja. Nalaz preispituje pretpostavke o upotrebi vatre i lova i može promeniti pozicioniranje vrste u ljudskoj evoluciji.
Nova studija sugeriše: 'hobiti' s Floresa jeli su ostatke Komodo zmajeva, nisu nužno lovili
Photo Credit: iStock
Nova studija menja uobičajenu sliku malih rođaka čoveka sa ostrva Flores. Umesto da su bili vešti lovci koji su obarali krupnu divljač i redovno koristili vatru, Homo floresiensis mogao je preživljavati kao snalažljiv skupljač koji je iskorišćavao ostatke koje su ostavljali Komodo zmajevi.
Kako su istraživači došli do toga
Istraživači su uporedili oštećenja na kostima iz slojeva koji sadrže ostatke Stegodon florensis insularis sa dve kontrolne grupe: sa rezovima koje ostavljaju kameni alati i sa ugrizima koje je ostavio Komodo zmaj u eksperimentalnom testu (životinja Rinca u Zoo Atlanta). Većina starih oštećenja bolje se podudarala sa tragovima ugriza nego sa rezovima alata.
Osim toga, tim je analizirao oko 4.500 kostiju glodara iz pećine Liang Bua i nije našao znake žarenja ili ožegotina, što umanjuje verovatnoću da je vrsta redovno koristila vatru za kuvanje.
Šta to znači za razumevanje vrste
Promena paradigme: Ako se tumačenje potvrdi, Homo floresiensis bi trebalo da se shvati pre kao heterogeni preživalac ostrvskog ekosistema — jedući sirovo meso, biljke i insekte i iskorišćavajući resurse koje su ostavljali veći predatori — nego kao malen, ali sofisticirani lovac.
Ovo istraživanje takođe doprinosi diskusiji o poreklu vrste: da li potiče od Homo erectus-a ili od starijeg, primitivnijeg stabla koje je ranije otcepljeno od linije Homo.
"Hteo sam da proverim da li zaista možemo pokazati da je H. floresiensis bio lovac kakvim su ga decenijama prikazivali," rekao je Veatch.
Dalji koraci i ograničenja
Autori upozoravaju da ovo nije konačan sud: istraživanja se šire kako bi se detaljnije odredila ishrana i ekološka uloga H. floresiensis kroz vreme. Metodologija — poređenje mikrooštećenja na kostima i eksperimentalni testovi sa živim životinjama — pokazuje koliko pažljivo analizirani tragovi mogu promeniti tumačenje čak i bez novih skeleta.
Zaključak: Evolucija ljudskog ponašanja nije jedinstven, linearni proces; različite vrste razvijale su različite strategije opstanka, a hobiti sa Floresa možda su pre bili praktični skupljači nego vatreni lovci.
Pomozite nam da budemo bolji.
