Ukratko: Vikend 4. jula doveo je do ekstremnih temperatura koje su poremetile događaje i opteretile mreže, dok Evropa očekuje novi rekordni talas vrućine. Godina 2023. — posebno septembar — pokazala je skokove koji su nadmašili najpesimističnije klimatske modele. Naučnici upozoravaju na sve češće "super‑ekstreme" i strahuju da usporavanje AMOC‑a može dodatno pogoršati situaciju, dok politički i finansijski pritisci otežavaju postizanje klimatskih ciljeva.
Klimatski naučnici zgroženi: Ekstremne vrućine ubrzavaju i premašuju projekcije
Alexander Fedosov / Shutterstock; Futurism
Tokom prazničnog vikenda 4. jula temperature su u pojedinim delovima SAD-a dosegle trocifrene vrednosti, što je dovelo do otkazivanja javnih događaja i ozbiljnog opterećenja elektroenergetskih mreža. Izveštaji ukazuju da su posledice bile vidljive i na svakodnevnom životu, sa povećanim rizikom po zdravlje i infrastrukturnim kvarovima.
Preko Atlantika, Evropa se sprema za novi, potencijalno rekordni talas vrućine. Kontinent se i dalje oporavlja od prethodnog talasa, koji je istraživanjima povezan s najmanje 1.300 viška smrtnih slučajeva u pogođenim oblastima.
Godina 2023. naročito je odskakala od očekivanih klimatskih obrazaca: naučnici kažu da su septembarski podaci bili toliko ekstremni da su probili čak i najpesimističnije klime modele. Kako Bloomberg izveštava, dodatne faktore poput povećane vodene pare posle vulkanskih erupcija ili prirodne klimatske varijabilnosti nije moguće u potpunosti pripisati ovom skoku.
„Mogli bismo ih nazvati super‑ekstremima ili mega‑ekstremima,“ rekao je Tim Lenton, šef Katedre za klimatske promene i nauku o Zemljinom sistemu na Univerzitetu u Exeteru. „Počinjemo da vidimo ekstreme u prostornom obimu i intenzitetu koji nas zaista iznenađuju.“
„Ekstremni događaji su toliko daleko od svega što smo očekivali,“ dodala je Friederike Otto sa Imperial College London. „Nije toliko važno da li je to ono što smo očekivali kao eksperti, već kako to doživljavaju ljudi na terenu.“
Jedan od uzroka zabrinutosti naučnika je usporavanje Atlantske meridionalne preokretne cirkulacije (AMOC). Ova struja reguliše prenos tople vode na sever i njen povratak, pa njeno slabljenje može doprineti ekstremnijim talasima vrućine u Evropi. Neki naučnici upozoravaju da pitanje kolapsa AMOC‑a sve više prelazi iz sfere "ako" u pitanje "kada".
Istovremeno, iako raste udio obnovljivih izvora energije i proizvodnja solarne električne energije, značajan broj korporacija odustaje od ambicioznijih klimatskih obaveza — delom zbog promene poslovnih prioriteta i tehnoloških pomaka kao što je rast ulaganja u veštačku inteligenciju. Prema izveštajima, pritisci na međunarodne finansijske institucije doprinose i smanjenju podrške nekim klimatskim ciljevima.
Ovaj skup signala — ubrzanje ekstremnih temperatura, potencijalne promene velikih okeanskih sistema i političko‑finansijski pritisci — naglašava potrebu za bržim i koordinisanijim merama prilagođavanja i ublažavanja klimatskih promena. Naučnici i javnost pozivaju na jasnije planove za otpornost sistema i hitne politike za smanjenje emisija.
Izvor: Bloomberg i studije citirane u izveštaju.
Pomozite nam da budemo bolji.
