Knežević tvrdi da se status srpskog jezika u Crnoj Gori mora rešiti putem političke odluke i ustavnih dopuna, a ne referendumom. Podsetio je na predlog iz 2011. za uvođenje člana 13a po kojem bi jezik s najviše govornika bio službeni pored crnogorskog. Naglasio je da za promenu statusa nije potreban referendum sa ~270.000 glasova, već podrška 54 poslanika.
Knežević: Status srpskog jezika treba rešiti glasovima poslanika, a ne referendumom
© Photo by Pierre Crom/Getty Images
Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije, poručio je da pitanje statusa srpskog jezika u Crnoj Gori treba da se reši isključivo političkom odlukom i ustavnim izmenama, a ne organizovanjem referenduma, kako se u javnosti poslednjih meseci pokušava sugerisati.
Prema Kneževićevim rečima, ranije ustavne promene su pokazale da ne postoji suštinska politička niti institucionalna volja da se trajno reši status srpskog jezika. Istovremeno je upozorio na manipulativne kampanje na mrežama i delovanje botova koje, kako je naveo, plasiraju neistinitu tvrdnju da se pitanje jezika može rešiti isključivo referendumom.
„To je notorna glupost,“ rekao je Knežević u izjavi za IN4S, dodavši da je pitanje moguće rešiti kroz zakonodavni postupak i ustavne dopune.
Podsetio je da su još 2011. godine poslanici, među kojima su bili Predrag Bulatović, on sam, kao i predstavnici Nove srpske demokracije i Pokreta za promjene, podneli inicijativu za dopunu Ustava. Predlog je predviđao uvođenje novog člana 13a po kojem bi jezik koji na popisu ima najviše govornika bio normiran kao službeni pored crnogorskog jezika. Tada izmene nisu dobile potrebnu podršku.
Knežević je upozorio da bi ulazak Crne Gore u Evropsku uniju bez prethodnog normiranja srpskog jezika mogao trajno ostaviti srpski jezik u statusu jezika u službenoj upotrebi ili manjinskog jezika, dok bi crnogorski postao zvanični jezik na nivou EU. Kao dovoljan način za promenu statusa naveo je ustavne dopune koje bi podržalo 54 poslanika, a ne organizovanje referenduma na kojem bi, kako se tvrdi, bilo potrebno oko 270.000 glasova građana.
On je takođe postavio pitanje odgovornosti srpskih predstavnika u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, podsećajući da su on i partija koju predvodi napustili Vladu upravo zbog nerešenih pitanja vezanih za status jezika i druge ustavne teme. Na kraju, Knežević je kritikovao politiku aktuelne Vlade, ističući da ona, prema njegovoj oceni, baštini tekovine prethodne vlasti i da takav pristup vodi asimilaciji srpskog jezika i naroda u Crnoj Gori.
Pomozite nam da budemo bolji.
