Studija objavljena u Engineering Environment pokazuje da kiša i navodnjavanje mogu preneti plutajuću LDPE mikroplastiku iz poljoprivrednog zemljišta u dublje slojeve, sa zabeleženim prodorom do 1,4% čestica kroz tla. Tekstura tla (silt naspram sitno‑glinovitog), prisustvo huminske kiseline i UV‑starenje povećavaju mobilnost čestica. Istraživanje poziva na uključivanje osobina tla i procesa kretanja mikroplastike u modele rizika i na preispitivanje praksi koje konstantno dodaju plastiku u zemljište.
Studija iz Tennesseeja: Plutajuća mikroplastika može prodirati u tlo — mobilnost povećava UV i huminska kiselina
Photo Credit: iStock
Nova studija objavljena u časopisu Engineering Environment pokazuje da čak i mikroplastika koja je na površini tla može biti preneta u dublje slojeve usled padavina ili navodnjavanja. Nalazi otvaraju pitanja o potencijalnom zagađenju podzemnih voda i potrebi za prilagodbom modela rizika i poljoprivrednih praksi.
Šta su istraživači radili?
Istraživači sa University of Memphis, University of Manchester, University of Missouri i konsultantske firme Brown and Caldwell primenili su tzv. surface‑spiked pristup: raspršili su čestice niskog gustinskog polietilena (LDPE) po površini uzoraka tla, a zatim su pustili vodu da infiltrira odozgo kako bi simulirali kišu ili navodnjavanje — umesto da umešaju čestice u tekuću vodu.
Ključni rezultati
U nekim probama do 1,4% čestica postavljenih na površinu prošlo je kroz kolone tla, što ukazuje da se plutajuće čestice mogu dublje migrirati nego što su ranija laboratorijska ispitivanja sugerisala.
Tekstura tla je igrala značajnu ulogu: siltno tlo je omogućilo bržu migraciju, dok je sitno‑glinovito (s više gline) zadržavalo više čestica zbog manjih pora i veće površinske oblasti.
Prisutnost huminske kiseline (model prirodne organske materije) i UV‑starenje čestica povećali su njihovu pokretljivost, što sugeriše da realni poljski uslovi mogu olakšati prodor mikroplastike u dublje slojeve.
"Otkrivanje da i prirodna organska materija i UV‑starenje povećavaju njihovu pokretljivost je posebno zabrinjavajuće, jer to znači da se u realnim uslovima ovi zagađivači mogu kretati u naše podzemne vode češće nego što smo prethodno mislili," navode autori.
Zašto je to važno?
Poljoprivredno zemljište uvećano izlaže mikroplastici kroz upotrebu plastičnih malčeva, primenu biosolida i zagađenu vodu za navodnjavanje. Ako se čestice lakše kreću u dubinu, to komplikuje zaštitu podzemnih voda i akvifera od zagađenja.
Studija ukazuje da modeli rizika treba da uključe specifične osobine tla (npr. sadržaj gline, prirodnu organsku materiju) i procese kao što su prijanjanje, odvajanje, blokiranje i prosijavanje kako bi preciznije predvideli kretanje mikroplastike.
Implikacije za politiku i praksu
Nalazi podržavaju potrebu za preispitivanjem kontinuiranog unošenja plastike u poljoprivredno zemljište — uključujući korišćenje plastičnih malčeva i ponovljene primene biosolida — kao i za dodatna poljska istraživanja koja bolje simuliraju stvarne uslove padavina i starenja materijala.
Ovo istraživanje je relevantno i za proizvođače i za zaštitu izvora pitke vode u Srbiji i regionu, jer ukazuje na mehanizme kojima mikroplastika može doći do podzemnih voda. Potrebna su dodatna lokalna ispitivanja kako bi se kvantifikovali rizici za specifična tla i prakse.
Pomozite nam da budemo bolji.
