Venera je toplija od Merkura zbog snažnog, nezaustavljivog efekta staklene bašte: isparavanje vode i zadržavanje CO₂ doveli su do toga da CO₂ danas čini ≈96% atmosfere, pa je površinska temperatura oko 464 °C (≈867 °F). Merkur, bez značajne atmosfere, ima velike temperaturne razlike: oko 430 °C danju i −180 °C noću. Primer Venere upozorava na rizike dugotrajnog nakupljanja gasova staklene bašte na Zemlji.
Zašto je Venera toplija od Merkura — i šta nam to govori o efektu staklene bašte
Greenhouse gases in Earth's atmosphere trap some of the heat from the Sun.NASA/JPL-Caltech,CC BY
Venera je danas najtoplija planeta u Sunčevom sistemu i to uprkos tome što je Merkur bliži Suncu. Razlog nije samo udaljenost od zvezde, već ogromna atmosfera bogata ugljen-dioksidom koja je izazvala nezaustavljivi efekat staklene bašte (eng. runaway greenhouse effect).
Kako funkcioniše efekat staklene bašte
Topli predmeti emituju infracrveno zračenje. Kada Sunce zagreje površinu planete, ona vraća energiju u obliku infracrvenog zračenja. Na planetama sa atmosferom, gasovi poput CO₂, metana i vodene pare upijaju veliki deo tog zračenja i zadržavaju toplotu — kao pokrivač koji greje površinu.
Zašto je Venera toplija od Merkura
U ranim fazama Sunčevog sistema Venera i Zemlja su verovatno imale slične količine vode i CO₂. Kako je Sunce postalo jače (procena je da je danas ~40% sjajnije nego u ranim fazama), više vode na Veneri je isparilo u atmosferu. Bez okeana da rastvori i skladišti CO₂, većina ugljen-dioksida je ostala u vazduhu, što je pokrenulo povratnu petlju: više CO₂ → više zagrevanja → više isparavanja. Ovaj proces je doveo do toga da danas CO₂ čini oko 96% atmosfere Venere.
Ancient Venus may have looked relatively similar to Earth, according to a NASA climate model.NASA
Zbog toga je površinska temperatura Venere gotovo konstantna i iznosi oko 464 °C (≈867 °F), danju i noću. Atmosferski pritisak na površini je > 90 puta veći nego na Zemlji — pritisak koji bi na Zemlji osećali na dubini od približno 940 metara.
Za poređenje: Merkur
Merkur nema značajnu atmosferu koja bi zarobljavala toplotu, pa njegova osvetljena strana dostiže oko 430 °C (≈800 °F), dok tamna strana može pasti i do −180 °C (≈−290 °F). Njegove ekstremne temperaturne razlike su posledica neposrednog preliva toplote u svemir pošto na planeti nema „pokrivača“ koji zadržava infracrvenu energiju.
Šta to znači za Zemlju
Umeren efekat staklene bašte je neophodan da bi Zemlja bila nastanjiva: bez njega bi prosečna temperatura bila oko −18 °C umesto ≈15 °C. Međutim, ljudske emisije CO₂, sagorevanje fosilnih goriva i oslobađanje metana iz topljenja permafrosta povećavaju koncentraciju gasova staklene bašte i podižu temperaturu. Iako nije verovatno da će Zemlja postati nova Venera u narednim decenijama, primer Venere upozorava na to koliko dramatične posledice može imati dugotrajno nakupljanje gasova staklene bašte.
Zaključak: Udaljenost od Sunca nije jedini faktor koji određuje temperaturu planete — velika, CO₂‑bogata atmosfera može stvoriti ekstremno vruće uslove i nadmašiti uticaj udaljenosti.
Autor i izvor: Tekst je prilagođen i preveden na srpski (latinica) iz članka Vahea Peroomiana objavljenog na The Conversation.
Pomozite nam da budemo bolji.
