Pustinjska kišna žaba, poznata po svom "škripavom" pozivu i upečatljivom izgledu, uvrštena je na IUCN Crvenu listu zbog porasta sakupljanja za trgovinu kućnim ljubimcima i gubitka staništa. Ažuriranje obuhvata 175.909 vrsta; rudarenje i energetski projekti u narednih 20 godina mogu ugroziti veliki deo areala žabe u Južnoj Africi i Namibiji. Bez zaštitnih mera vrsta bi mogla izgubiti oko 20% populacije u narednoj deceniji, dok se slični rizici beleže i kod dubokomorskih mekušaca.
Viralna Pustinjska Kišna Žaba Uvrštena Na IUCN Crvenu Listu — Popularnost Pojačala Rizike
Photo Credit: iStock
Pustinjska kišna žaba, postala internet-senzacija zbog svog "škripavog" poziva, širokih očiju i zaobljenog izgleda, sada je uvrštena na najnovije ažuriranje IUCN Crvene liste. Naučnici upozoravaju da je njena internet-slava doprinela povećanoj eksploataciji u trgovini kućnim ljubimcima i dodatnim pritiscima na staništa.
Šta pokazuje ažuriranje Crvene liste?
Najnovije ažuriranje Crvene liste Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN) obuhvata 175.909 procenjenih vrsta, od kojih je 49.505 svrstano kao ugrožene. Pustinjska kišna žaba, rasprostranjena duž zapadne obale Južne Afrike i Namibije, suočava se s kombinacijom neposrednih i budućih pretnji.
Glavni pretnji za žabu
Trgovina kućnim ljubimcima: Viralni video-snimci povećali su interes kolekcionara i kupaca, što je dovelo do većeg sakupljanja jedinki iz prirode.
Gubitak i fragmentacija staništa: Već je zabeleženo narušavanje staništa, a u narednih 20 godina projekti kao što su rudarenje dijamanata i energetski projekti — uključujući predloženi razvoj zelenog vodonika — mogli bi zahvatiti do oko jedne trećine lokaliteta u Južnoj Africi i približno dve trećine areala u Namibiji.
Bez adekvatnih mera zaštite, procenjuje se da bi vrsta mogla izgubiti oko jednu petinu populacije tokom naredne decenije.
Širi kontekst i primeri
Ažuriranje Crvene liste ukazuje i na slične rizike u drugim ekosistemima: 125 od 201 vrste mekušaca poznatih samo iz dubokomorskih hidrotermalnih izvora sada su u riziku, pri čemu rudarenje morskog dna predstavlja značajan faktor pretnje. S druge strane, postoji i nekoliko pozitivnih primera — u Australiji su mere kontrole predatora, uzgoj u zatočeništvu i reintrodukcije doprinele pomaku numbata sa statusa "Ugroženo" na "Blizu pretnje".
Julia Sigwart, članica IUCN SSC Mollusk Specialist Group: "Stav IUCN-a je jasan: 2021. Unija je glasala za moratorijum na dubokomorsko rudarenje sve dok se svi rizici ne razumeju i dok se morsko okruženje efikasno ne zaštiti."
Grethel Aguilar, generalna direktorka IUCN-a: "Čak i stvorenja sa najinventivnijim strategijama preživljavanja su ugrožena. Postoji jasan put iz krize biodiverziteta: zaštita prirode funkcioniše."
Šta može pomoći?
Strateško planiranje razvoja, zabrane i ograničenja rizičnih aktivnosti u ključnim staništima, proširenje zaštićenih područja i strožija kontrola trgovine divljim životinjama mogu smanjiti pritiske. Takođe, transparentno procenjivanje uticaja projekata "zelene" energije na biodiverzitet je ključno kako bi prelazak na čistu energiju ne ugrozio ranjive vrste.
Zaključak: Viralnost može pomoći podizanju svesti, ali bez odgovarajućih zaštitnih mera ona postaje i izvor opasnosti. Pravilna regulacija trgovine, očuvanje staništa i međunarodna saradnja kritični su za opstanak pustinjske kišne žabe i drugih ugroženih vrsta.
Pomozite nam da budemo bolji.
