Izuzetno Retko Otkriće: Mladunci T. rexa Bili Su Veličine Mačke i Rođeni Po Desetinama

U izuzetno retkom otkriću, paleontolozi su identifikovali i detaljno analizirali fosile mladunaca tiranosaura, što menja ranija shvatanja o veličini i reproduktivnom ponašanju T. rexa.

Kako je otkriće nastalo

Tim istraživača, predvođen Nickom Longrichom sa Univerziteta Bath, pregledao je male i do sada zapostavljene fragmente iz muzejskih depoa. Jedna od kostiju identifikovana je kao treći metatarzal — srednja kost stopala — ali sa osobinama nezrelog skeleta: površina je bila izrazito porozna zbog gustog sistema mikroskopskih krvnih sudova, znak intenzivnog rasta.

Šta pokazuju kosti i zubi

Upoređivanjem sa drugim primercima iz istog perioda, istraživači su zaključili da ti fragmenti pripadaju mladuncima Tyrannosaurus rexa. Kako je istakao Eric Snively, morfologija stopala i zuba bila je veoma slična odraslim jedinkama — zubi su bili robustni i istrošeni, što ukazuje da su i mladunci grizli kosti.

„Ovo je kost stopala veoma, veoma malog T. rexa. Ovo je najmanji T. rex koji smo ikada videli“, rekao je Nick Longrich.

Veličina, težina i jaja

Glavni primerak tim je procenio na oko 75 cm dužine i približno 2,5 kg težine, a prilikom izleganja jedinka je mogla težiti i samo 1,7 kg. Na osnovu tih procena, istraživači su izračunali da su jaja bila relativno mala u odnosu na veličinu odraslog tiranosaura, te su zaključili da su legla verovatno sadržala 20–30 jaja.

Implikacije za roditeljsku strategiju

Ovaj obrazac ukazuje na reproduktivnu strategiju koja je bliža r-strategiji (mnoštvo potomaka sa manjim ulaganjem u svakog pojedinačno) nego što se ranije pretpostavljalo za velike kopnene mesoždere. Ipak, to ne znači potpuni nedostatak roditeljskog nadzora — istraživači smatraju da tiranosauri zauzimaju prelaznu poziciju između tipičnih gmizavaca i modernih ptica po pitanju roditeljskog ulaganja.

Razjašnjenje taksonomije

Autori su takođe ukazali da su ove kosti različite od Nanotyrannus, vrste koja se ponekad dovodi u vezu sa juvenilnim T. reksom, pa su dodatni morfološki detalji isključili mogućnost da su pronađeni primerci samo embrioni druge vrste.

Studija je objavljena u časopisu Biology. Otkriće doprinosi boljem razumevanju života mladunaca velikih mesoždera i promenama u roditeljskim strategijama tokom mezozoika.