Tim istraživača je u jezgru L1544 u oblaku Taurus detektovao suptilnu razliku u brzini između jonskog N2D+ i neutralnog para-NH2D (~0,03 milje/s ≈ 0,048 km/s), što je u skladu s ambipolarnom difuzijom. Rezultati sugerišu da neutralni gas postepeno klizi unutra dok magnetna podrška slabi, olakšavajući gravitaciono urušavanje i početak formiranja protostara. Dalja posmatranja drugih jezgara potvrdiće da li je ovaj mehanizam uobičajen.
Suptilni „kliz“ gasa u jezgru L1544 mogao bi pokrenuti rođenje zvezde
Photo Credit: Yurika Nakamura and Doris Arzoumanian / Kyushu University
Tim astrofizičara otkrio je veoma nenametljivo pomeranje gasa u prestelarnom jezgru L1544 u molekularnom oblaku Taurus — otkriće koje može rasvetliti rani, skriveni stadijum formiranja zvezda.
Šta je uočeno
Istraživanje, predvođeno timovima sa Kyushu University i Max Planck Institute for Extraterrestrial Physics, zasnovano je na preciznim radio-posmatranjima IRAM-ovog 30-m teleskopa. Posmatrane su linije jonskog molekula N2D+ i neutralnog para-NH2D, pri čemu je zabeležena mala razlika u brzini kretanja od oko 0,03 milje/s (~0,048 km/s), što je dosledno očekivanom jon-neutralnom klizanju — procesu poznatom kao ambipolarna difuzija.
"Jedno od pitanja koja istražujemo je uloga magnetnih polja u formiranju zvezda," kaže Doris Arzoumanian (Kyushu University). "Ako je magnetno polje previše jako, ono može odložiti gravitaciono urušavanje i time usporiti nastanak zvezde."
Zašto je to važno
Ambipolarna difuzija podrazumeva da neutralni gas postepeno klizi prema centru dok su naelektrisani delovi vezani za magnetno polje. Ta separacija smanjuje efikasnost magnetne potpore i omogućava gravitaciji da s vremenom preuzme kontrolu — ključni korak pre nego što jezgro počne da se urušava i formira protostar.
Ovaj rezultat pruža neposredan, posmatrački uvid u rani fazni prelaz: umesto naglog kolapsa, početak formiranja zvezde može biti vođen veoma sporim, ali opstalim druženjem neutralnog i jonizovanog materijala unutar jezgra.
Metodologija i dodatne implikacije
Posebno je važno to što su istraživači koristili direktno poređenje brzina jonskih i neutralnih molekula u istom regionu jezgra — pristup koji omogućava testiranje teorija o ulozi magnetnih polja u realnim uslovima. Kako jezgro postaje gušće i manje izloženo ionizujućem zračenju, broj naelektrisanih čestica opada, što dodatno olakšava klizanje neutralnog gasa i ubrzava urušavanje.
Šta sledi
Potrebna su dalja posmatranja drugih prestelarnih jezgara da bi se proverilo da li je ovaj obrazac univerzalan. Ako se ambipolarna difuzija pokaže češćom komponentom u ranom stadijumu, to će pomoći u preciznijem modelovanju nastanka zvezda i, posredno, uslova koji vode ka formiranju planeta.
Zaključak: Otkrivena sitna razlika u kretanju jona i neutralnih čestica u L1544 pruža jednu od prvih posmatračkih potvrda procesa koji može „otključati" gravitaciono urušavanje — miran, ali ključan korak u rađanju zvezde.
Pomozite nam da budemo bolji.
