Generativni AI alati poput ChatGPT i Claude postali su široko dostupni i menjaju način rada i učenja. Naučna istraživanja upozoravaju da prekomerno oslanjanje na AI može oslabiti pamćenje, donošenje odluka i kritičko razmišljanje. Neke studije pokazuju kratkoročna poboljšanja, ali i moguće dugoročne padove u sposobnostima, zbog čega proizvođači uvode "sokratske" funkcije, a naučnici pozivaju na veća i dugoročna istraživanja.
Moć generativnog AI izaziva strah: može li tehnologija otupliti ljudski um?
Recent scientific studies suggest there could be harmful consequences to farming out cognitive tasks to AI (JUSTIN SULLIVAN)
Chatbotovi zasnovani na generativnoj veštačkoj inteligenciji — koji mogu pisati imejlove i računarski kod, prevoditi tekstove, organizovati putovanja ili smišljati ideje za poklone — postali su lako dostupni i sveprisutni. To navodi stručnjake da postave pitanje: šta se dešava sa našim kognitivnim sposobnostima kada počnemo da prebacujemo sve više misaonih zadataka na AI?
Šta pokazuju studije
Nekoliko novih istraživanja ukazuje na moguće negativne posledice oslanjanja na generativni AI. Jedna američko-britanska studija sa 1.222 učesnika (još u recenziji) pokazala je da korišćenje AI alata za rešavanje aritmetičkih zadataka ili zadataka razumevanja pročitanog dovodi do kratkoročnog poboljšanja, ali i do smanjenja performansi na duži rok i manje upornosti kada alati nisu dostupni.
Studija sa MIT-a iz 2025. godine, koja je postala viralna, ukazala je da učenici koji koriste generativni AI za pisanje eseja pokazuju slabiju sposobnost kritičkog razmišljanja. Istraživanja se fokusiraju na pojmove poput kognitivnog prebacivanja ili čak "kognitivne predaje" — sklonosti ljudi da prepuštaju mentalne napore spoljnim alatima kako bi uštedeli energiju.
Štednja energije i dugoročne posledice
"Ljudi imaju snažnu tendenciju da štede energiju", objašnjava Johann Chevalere iz CNRS-a. U praksi to znači da ćemo često birati strategije koje brzo vode do rešenja, ali bez dubljeg učenja i vežbanja. Ako su određene kognitivne aktivnosti zamenjene alatima koje stalno koristimo, mozak može prestati da održava neuralne veze potrebne za te veštine.
"Ono što čini AI posebno problematičnim je to što nije alat namenjen samo jednoj vrsti aktivnosti. To je nešto što se može koristiti u gotovo svakoj intelektualnoj, rezonovanoj, kognitivnoj aktivnosti." — Grace Liu, Carnegie Mellon University
Sokratski pristup i odgovorno dizajniranje
Pod pritiskom kritičara, proizvođači generativnog AI-ja uvode funkcije koje podstiču razmišljanje umesto da samo daju gotov odgovor. Primeri su "study mode" u ChatGPT-u i "guided learning" u Google-ovom Geminiju. Microsoft takođe ugrađuje upozorenja o mogućim greškama u Copilot modele i podseća korisnike da provere dobijene informacije.
Takvi pristupi (nazvani i "sokratskim") nude naznake i pitanja umesto gotovih rešenja, čime pokušavaju da zadrže aktivno učenje i kritičko mišljenje korisnika.
Ograničenja i preporuke
Iako postoje zabrinjavajući nalazi, istraživači napominju da nedostaju velike, dugoročne studije koje bi definitivno pokazale kakav će biti uticaj generativnog AI na ljudski mozak kroz decenije. Dok se takve studije ne sprovedu, stručnjaci pozivaju na odgovorno korišćenje: edukaciju korisnika, integrisanje alata koji podstiču učenje i zadržavanje zadataka koji razvijaju ključne veštine bez potpunog oslanjanja na automatizaciju.
Zaključak
Generativni AI donosi velike koristi i povećava produktivnost, ali istovremeno postavlja pitanje kako sačuvati i razvijati ljudske kognitivne sposobnosti. Pravo rešenje verovatno leži u uravnotečenom pristupu — korišćenju AI kao pomoćnog, a ne zamenskog sredstva za učenje i razmišljanje.
Pomozite nam da budemo bolji.
