Tim astronoma objavio je otkriće Beta Pictoris d, egzoplanete udaljene ~63 svetlosne godine, koja je 100× slabije sjajna od Beta Pictoris b. Reč je o gasnom džinu mase ~2,4 Jupitera, hladnijem i udaljenijem od svoje zvezde. Otkrivena je pregledom 11 godina arhivskih podataka, a njeno postojanje pomaže da se objasni oblik prstena prašine u sistemu. Rad je objavljen 15. jula u The Astrophysical Journal Letters.
„Našli smo te!“ Otkrivena Beta Pictoris d — najslabije snimljena egzoplaneta sa Zemlje
A series of images shows observations of the exoplanet Beta Pictoris d over more than a decade. . | Credit: ESO/B. Sutlieff, M. Bonse et al.
Posle više od decenije potrage, astronomi su konačno „uhvatili“ planetu koja se skrivala u sistemu Beta Pictoris. Reč je o egzoplaneti Beta Pictoris d, udaljenoj oko 63 svetlosne godine, koja je znatno slabije sjajna od svojih poznatih suseda.
Beta Pictoris d je oko 100 puta slabije sjajna od ranije otkrivene Beta Pictoris b, što je čini najslabije zabeleženom egzoplanetom direktnim snimanjem sa Zemlje. Kao i ostale planete u sistemu, radi se o gasnom džinu, ali zbog veće udaljenosti od zvezde znatno je hladnija. Njena masa iznosi približno 2,4 mase Jupitera, što je čini jednom od najmanjih masom egzoplaneta direktno snimljenih teleskopima na Zemlji.
Marked with an arrow is Beta Pictoris d, the third planet discovered around the star Beta Pictoris. | Credit: ESO/B. Sutlieff, M. Bonse et al.
„Planeta d, izgleda, igrala je sa nama skrivača više od decenije, i tek sada možemo reći 'našli smo te!'“
— Jayne Birkby, Univerzitet Oksford
Otkrivanje ove planete razrešava neobičnosti u obliku i položaju prstena prašine i ostataka u sistemu Beta Pictoris: Beta Pictoris d ima pravu masu i orbitu da objasni poremećeni izgled tog diska. Zanimljivo je da tim nije prvobitno tragao za trećom planetom — cilj je bio detaljnije proučavanje već poznate planete Beta Pictoris b. Otkriće je bilo serendipično: pregledom 11 godina arhivskih podataka istraživači su uočili tragove još jednog sveta.
Da bi se shvatio izazov direktnog snimanja egzoplaneta, važno je znati da je među više od 6.000 unetih egzoplaneta u NASA katalogu manje od 100 otkriveno direktnim snimanjem. Ova tehnika zahteva izdvajanje slabog toplotnog zračenja planete iz zaslepljujućeg sjaja zvezde, koristeći napredne metode poput adaptivne optike i korongrafa.
An illustration of the three planets of Beta Pictoris. | Credit: Robert Lea (created with Canva)
„Nova planeta je 100 puta slabije sjajna od poznate Beta Pictoris b, što je čini najslabije egzoplanetom ikada direktno snimljenom sa Zemlje,“
— Markus Bonse, Evropska južna opservatorija
Beta Pictoris je sada drugi poznati sistem u kojem su direktnim snimanjem zabeležene više od dve planete — prvi je sistem HR 8799. Sistemi sa više direktno snimljenih egzoplaneta posebno su cenjeni jer omogućavaju poređenje planeta koje su se formirale u istom okruženju.
Otkriće takođe podstiče dalja posmatranja s ciljem pronalaženja još slabijih planeta, posebno uz instrumente budućeg Ekstremno Velikog Teleskopa (ELT) koji se gradi u pustinji Atakama u Čileu. Članovi tima ističu da su mnogi poznati sistemi direktno snimljenih egzoplaneta zapravo višestruki i da ELT može otkriti još manjih pratilaca.
„Planete često imaju društvo. Mnogi od poznatih sistema direktno snimljenih egzoplaneta imaju više džinovskih planeta, a verovatno postoje i mnoge manje mase koje čekaju da budu otkrivene instrumentima ELT-a,“
— Beth Biller, Univerzitet u Edinburgu
Rad o otkriću objavljen je u sredu, 15. jula, u časopisu The Astrophysical Journal Letters.
Pomozite nam da budemo bolji.
