Panamska zlatna žaba nije viđena u divljini skoro 20 godina zbog razorne kijtridne gljivice. Timovi iz Smithsonian instituta i PANAC (PARC) postavili su 100 žaba u zaštićene mezokozme u planinskom staništu kako bi testirali adaptaciju. Tokom 12 nedelja oko 70% žaba je uginulo, ali prikupljeni podaci pomažu u razumevanju bolesti i strategija — uključujući identifikaciju klimatskih utočišta koja bi mogla omogućiti povratak samoodrživih populacija.
Panamska Zlatna Žaba Se Vraća U Divljinu — Ali Kijtridna Gljivica Još Preti
Panamanian Golden Frog, Atelopus zeteki, in central Panama 2006, months before the species is believed to have gone extinct in the wild.© Mike Redmer/Shutterstock.com
Panamska zlatna žaba, briljantno žuto-amfibijsko biće i simbol Paname, nije viđena u svom prirodnom staništu gotovo dve decenije. Kijtridna gljivica (Batrachochytrium dendrobatidis) dovela je populaciju na ivicu izumiranja početkom 2000-ih, pa su preostale jedinke održavane u zaštićenim uzgajalištima. Sada naučnici pokušavaju da pažljivo vrate vrstu u divljinu — ali glavni neprijatelj ostaje.
Pažljivo testiranje u prirodnom okruženju
Istraživači iz Smithsonian Tropical Research Institute, Smithsonian's National Zoo and Conservation Biology Institute i Panama Amphibian Rescue and Conservation (PARC), uz podršku Cheyenne Mountain Zoo, Zoo New England i Panamskog Nacionalnog sekretarijata za nauku, tehnologiju i inovacije (SENACYT), pokrenuli su strukturisano ispitivanje. Umesto neposrednog puštanja u divljinu, tim je postavio 100 žaba iz zatočeništva u zaštićene spoljne konstrukcije, tzv. mezokozme, izgrađene direktno u planinskom staništu vrste.
The chytrid fungus (Batrachochytrium dendrobatidis) devastated wild populations in the early 2000s.©K Hanley CHDPhoto/Shutterstock.com
Mezokozmi omogućavaju žabama da iskuse prirodne uslove — lokalnu hranu, vremenske promene i autohtone mikroorganizme — dok istraživači i dalje mogu detaljno pratiti njihovo zdravlje i uzorkovati podatke. To je kompromis između absolutne zaštite i potpune reintrodukcije.
Rezultati i značaj podataka
Tokom 12-nedeljnog ispitivanja, oko 70% žaba je uginulo usled infekcije kijtridnom gljivicom. Iako taj broj deluje obeshrabrujuće, naučnici ocenjuju da je eksperiment ipak značajan: svaka uginula jedinka dala je vredne podatke koje nije moguće dobiti u zatočeništvu. Pregledi mrtvih žaba pomažu da se razume kako se gljivica ponaša u prirodi, kako životinje odgajane u zatočeništvu reaguju na divlje uslove i da li njihove kože ponovo razvijaju prirodne toksine nakon povratka na prirodnu ishranu — toksine koji mogu doprineti odbrani od bolesti.
While many frogs are bright yellow or gold, some individuals have distinctive black spots or markings.©Doug Lemke/Shutterstock.com
Mnoge od žaba koje su preživele 12-nedeljni test kasnije su puštene iz mezokozmi u okolno stanište, što predstavlja stvaran, kontrolisan korak ka ponovnoj uspostavi divljih populacija.
Klimatska utočišta kao strategija
Jedan od ključnih ciljeva projekta je identifikacija tzv. klimatskih utočišta — lokalnih džepova sa uslovima (npr. nešto toplije temperature ili drugačija vlaga) koji ograničavaju preživljavanje i širenje kijtridne gljivice. Ako se takve lokacije uspešno mapiraju, mogu postati prve tačke za ponovnu uspostavu samoodrživih populacija, umesto pokušaja potpunog istrebljenja gljivice, što se pokazalo neizvodljivim globalno.
The Panamanian golden frog is classified as Critically Endangered by the International Union for Conservation of Nature (IUCN) and was considered extinct in the wild until these trials.©K Hanley CHDPhoto/Shutterstock.com
Širi značaj i budući koraci
Ovaj pristup oslikava pomak u konzervacionim strategijama: od održavanja vrsta „iza stakla“ ka postepenom, naučno vođenom povratku u prirodu. Pred naučnicima su i dalje teška pitanja o imunitetu, dugoročnoj otpornosti i optimalnim uslovima staništa. Međutim, uspeh se ne meri samo procentom preživelih u jednoj rundi — već i količinom znanja koje će omogućiti bolje, bezbednije naredne korake.
Zašto je ovo važno? Kijtridna gljivica je odgovorna za padove stotina amfibijskih vrsta širom sveta. Ako tim razvije pouzdan model reintrodukcije u prisustvu bolesti — kroz mezokozme, klimatska utočišta ili druge tehnike — ta metodologija može pomoći i drugim programima zaštite amfibija globalno.
Panamska zlatna žaba je i dalje klasifikovana kao Kritično Ugrožena prema Međunarodnoj uniji za očuvanje prirode (IUCN). Iako su izgledi skromni i proces spor, ovaj kontrolisani povratak u prirodu predstavlja važan, pripremljen korak ka tome da simbol Paname ponovo zaživi u svojim planinskim potocima.
Pomozite nam da budemo bolji.
