Ehud Barak Upozorava: Izrael Se Može Ponovo Zapetljati U Dugotrajnu Okupaciju Južnog Libana

U zoru 24. maja 2000. poslednje kolone izraelskih tenkova prešle su iz Libana nazad u Izrael. Tadašnji premijer Ehud Barak, koji je naredio povlačenje, rekao je da mu je pri povratku vojnika „prošla jeza“ — završena je 18‑godišnja okupacija južnog Libana.

Opasnost ponavljanja istorije

Danas, više od dve decenije kasnije, Izrael ponovo kontroliše veliki deo juga Libana. Operacija koja je počela u martu dovela je do zauzimanja više od 600 km² teritorije, raseljenja oko milion ljudi i razornih posledica po pognute zajednice u pograničju.

An Israeli soldier rides in a military vehicle past destroyed buildings in an area occupied by Israeli troops in southern Lebanon, Thursday, July 9, 2026. The Israeli military invited reporters on a tour of the strategic mountain topped by the Crusader-built Beaufort Castle months after launching a ground invasion that captured dozens of Lebanese villages and towns in southern Lebanon. (AP Photo/Ohad Zwigenberg)(AP Photo/Ohad Zwigenberg)

„Naše prisustvo postaće sam cilj“, upozorava Barak, prisećajući se prelaza iz aktivne borbe na dugotrajnu stacioniranu misiju tokom 1980‑ih. „Čuvaćemo utvrđenja, konvoje snabdevanja, logistiku, patrole — ali to neće služiti izraelskoj bezbednosti niti državi.“

Barak, koji je bio načelnik Generalštaba pre nego što je postao premijer, ističe da je prethodna tzv. bezbednosna zona u Libanu bila loše rešenje: jednostavne rakete iz 1990‑ih lako su je zaobilažile, a ljudski i politički trošak okupacije postao je nepodnošljiv.

Šta se promenilo — a šta nije

Danas se ratovanje menja: Izrael više nema lokalnog proxy partnera kao što je nekada bila Južnolebanska Vojska (SLA), već se oslanja na nadzor i udare iz vazduha i sa dominantnih položaja. Hezbolah je, s druge strane, unapredio arsenale — koristi precizne rakete i dronove, uključujući i fiber‑optic tipove koji predstavljaju novu vrstu pretnje.

Israeli soldiers walk at the entrance to Beaufort Castle in southern Lebanon, Thursday, July 9, 2026. The Israeli military invited reporters on a tour of the strategic mountain topped by the Crusader-built castle months after launching a ground invasion that captured dozens of Lebanese villages and towns in southern Lebanon. (AP Photo/Ohad Zwigenberg)(AP Photo/Ohad Zwigenberg)

Istovremeno se pojavljuje i diplomatska prilika. Izrael je prošlog meseca potpisao okvirni sporazum s libanskom vladom o uspostavi najmanje dve „pilot zone“ na jugu Libana: u tim zonama bi trebalo da se ukloni oružje i infrastruktura Hezbolaha, a bezbednost da preuzme libanska vojska, nakon čega bi Izrael mogao da povuče ili preraspodeli snage. Hezbolah u tom sporazumu nije učestvovao i najavio je da će mu se suprotstaviti.

Ministar odbrane Israel Katz naglašava: „Nismo tražili ničiju dozvolu da uđemo u Liban, i ne treba nam ničija dozvola da ostanemo u Libanu“ — pozivajući se na obavezu zaštite stanovnika izraelskog severa. Mnogi Izraelci, posebno posle napada Hamasa 7. oktobra 2023., podržavaju trajno bezbednosno prisustvo na jugu Libana zbog straha od novih napada.

FILE.- A long line of Israeli armoured personnel carriers and their crews wait on a street on the outskirts of Beirut, on July 27, 1982, for the order to proceed into the capital. (AP Photo/Max Nash,File)(AP Photo/Max Nash)

Humanitarne i strateške posledice

Prema procenama, od početka sukoba (2. marta) više od 4.300 osoba je poginulo, dok je izraelskih žrtava među vojnicima gotovo 40. Oko milion Libanaca je raseljeno; libanska vlada navodi da se približno 40% već vratilo kućama.

Barak upozorava da dugotrajna okupacija i ogromno razaranje mogu da ojačaju podršku Hezbolahu među Libancima, podsećajući da je organizacija nastala kao odgovor na izraelsku okupaciju 1982. i da je tokom godina prešla iz gerilskog delovanja na preciznije, konvencionalno naoružanje.

FILE.- Israeli Prime Minister Ehud Barak kneels as he comforts Shoshi Malchi mother of Tzahi and his grandmother at their home in Metula, Feb. 1, 2000. Tzhai is one of three Israeli soldiers that were killed in a Hezbollah attack on an Israeli outpost in south Lebanon. (AP Photo/Eyal Warshavsky,File)(AP Photo/Eya Warshavsky)

Mogući pravci napred

Analitičari poput Orne Mizrahi ukazuju da je trenutna situacija retka prilika za sinhronizaciju vojne akcije i diplomatskog procesa, a da bi jačanje libanske države i vojske u saradnji s međunarodnim partnerima moglo smanjiti uticaj Hezbolaha. Međutim, potpuno razoružanje Hezbolaha, ocenjuju stručnjaci, ostaje malo verovatno — a da bi ga se u potpunosti uklonilo, prema Baraku, trebalo bi osvojiti ceo Liban, što većina smatra nepraktičnim.

Zbog dubokih unutrašnjih podela u Izraelu i traumatičnih iskustava iz oktobra 2023., građanski pritisak za brzo povlačenje je slabiji nego 1990‑ih, kada je pokret „Četiri majke“ imao ključnu ulogu u okretanju javnog mnjenja ka povlačenju.

Zaključak: Suočena s modernizovanim protivnikom, humanitarnom krizom i političkim rizicima, Izrael stoji pred dilemom između kratkoročnog vojno‑bezbednosnog interesa i dugoročnih posledica koje bi okupacija mogla doneti — baš kao što je to bio slučaj pre 24 godine.