Studija predvođena Drew Shindellom pokazuje da pigmentirana mikroplastika u vazduhu apsorbuje značajnu količinu sunčeve energije i doprinosi zagrevanju — procenjeno kao efekat jednak radu oko 200 termoelektrana na ugalj godišnje. Istraživanje, urađeno uz saradnju sa Fudan univerzitetom i objavljeno u Nature Climate Change, navodi da ove čestice apsorbuju oko 16% toplote u odnosu na crni ugalj. Autori pozivaju na dodatna merenja u nižim slojevima atmosfere i ažuriranje klimatskih modela.
Pigmentirana Mikroplastika U Vazduhu Zagrevа Zemlju Koliko Oko 200 Termoelektrana — Nova Studija
Photo Credit: iStock
Novo istraživanje kojim je predvodio profesor Drew Shindell sa Duke univerziteta ukazuje da pigmentirane mikroplastike suspendovane u atmosferi apsorbuju značajnu količinu sunčeve energije i doprinose globalnom zagrevanju. Rad, objavljen u Nature Climate Change, kombinovao je laboratorijske eksperimente i računarske simulacije u saradnji sa istraživačima sa Fudan univerziteta.
Metodologija i glavni zaključci
Tim je proučavao kako svetlost interaguje sa sitnim plastičnim česticama i otkrio da starenje plastike često menja njenu boju — tamniji, pigmentirani delići bolje apsorbuju sunčevu svetlost. Autori procenjuju da pigmentirana mikroplastika apsorbuje otprilike 16% toplote koju apsorbuje crni ugalj (black carbon). Prema proceni istraživača, ukupni efekat ovo ponašanje ima na temperaturu mogao bi biti ekvivalentan radu otprilike 200 termoelektrana na ugalj godišnje.
Gde se najviše nalazi i kako dospeva u vazduh
Studija identifikuje verovatna žarišta visoke koncentracije mikroplastike, među kojima posebno izdvaja Severni pacifički subtropski vrtlog (North Pacific Subtropical Gyre) — područje gde se plastični otpad nagomilava, a morska pjena i aerosolizacija mogu bacati čestice nazad u atmosferu.
Implikacije za klimatske modele
Mnogi stariji klimatski modeli tretirali su vazdušnu mikroplastiku kao skoro bezbojnu i zanemarivu u pogledu apsorpcije toplote. Ako pigmentirane čestice zaista apsorbuju značajniju količinu energije, to znači da modeli trebaju ažuriranje kako bi uključili ovaj dodatni izvor zagrevanja i pružili celovitiju procenu troškova zagađenja plastikom.
Zdravstveni rizici
Postoji i zabrinutost za javno zdravlje: mikroplastika je pronađena u hrani, pitkoj vodi i vazduhu, a u nekim istraživanjima i u ljudskoj krvi. Naučna zajednica još uvek ispituje dugoročne efekte na organizam, ali postoje pokazatelji da izloženost može uticati na krvotok i potencijalno doprineti stvaranju krvnih ugrušaka.
Trendovi i poziv na akciju
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) upozorava da, ukoliko se ne pojačaju mere smanjenja upotrebe plastike, upravljanja otpadom i reciklaže, količina plastike koja curi u životnu sredinu može porasti za oko 50% u odnosu na 2020. i dostići do 30 miliona tona do 2040. godine.
Autori studije naglašavaju ograničenja svog rada: analiza se fokusirala pretežno na čestice najbliže površini Zemlje, pa su potrebna dodatna merenja kroz niže slojeve atmosfere kako bi se dobila potpunija slika. Višestruko praćenje i bolje uklapanje podataka u klimatske modele pomoći će kreatorima politika da preciznije procene i cene uticaj plastike na klimu i zdravlje.
Usmeravanje pažnje na mikroplastiku neće samo po sebi rešiti klimatski problem, ali smanjenje efekta koji je ekvivalentan radu ~200 termoelektrana bio bi koristan doprinos, rekao je Shindell.
Zaključak
Studija otvara važan pravac istraživanja: mikroplastika nije samo bezazleni otpad koji zagađuje obale i ugrožava divlje životinje — pigmentirane čestice u vazduhu mogu imati i klimatski i zdravstveni efekat. Potrebne su preciznije merenja, ažuriranje modela i politike koje smanjuju curenje plastike u prirodu.
Pomozite nam da budemo bolji.
