Veliki evropski kormoran se oporavio od gotovo izumiranja i danas doseže procenu od oko dva miliona jedinki u Evropi (2026). Devet zemalja EU traži popuštanje pravila o zaštiti kako bi se populacija držala na "ekološki i ekonomski prihvatljivom nivou". Ribari navode velike gubitke ribe i predlažu intervencije od odstreljivanja do namazivanja jaja uljem, dok zaštitari predlažu ciljane mere odvraćanja i vraćanje prirodnih skloništa.
Kormorani Prave Haos U Vodama Evrope — Devet Zemalja Traži Popuštanje Zaštite
Pavel Vrana, an ichthyologist at the Czech Fishing Union, advocates culling cormorants (Michal Cizek)
Veliki evropski kormoran se za pola veka oporavio od ivice izumiranja i danas je u mnogim delovima kontinenta brojčano toliko zastupljen da izaziva ozbiljan sukob između ribara i zaštitnika prirode. U centru spora su tvrdnje ribara da velike jatne grupe decenijama iznova ubiru velike količine ribe, dok naučnici i ekolozi upozoravaju na potrebu za održivim, ciljanim rešenjima.
Ko je zatražio promenu pravila?
U maju su devet država članica EU — Hrvatska, Češka, Estonija, Finska, Letonija, Poljska, Rumunija, Slovačka i Švedska — uputile Briselu zahtev da se omoguće veće mogućnosti za kontrolu populacije kormorana kako bi ona bila držana na, kako su naveli, "ekološki i ekonomski prihvatljivom nivou".
Optužbe ribara
Ribari tvrde da velike jate kormorana, naročito tokom zime ili na migracionim rutama, mogu da isprazne lokalne zalihe ribe ili da ih toliko oštete da populacije ne uspevaju da se oporave. Predstavnici ribarskih udruženja iznose dramatične procene o gubicima — od pojedinačnih ekonomskih šteta do tvrdnji o "milionima riba" izgubljenih godišnje u specifičnim oblastima kao što je delta Dunava.
Predložene mere za smanjenje populacije
Među zahtevima su i oštrije kontrole u periodima kada ribe prezimljavaju, dozvoljeno odstreljivanje kao mera odvraćanja, pa čak i kontroverzni predlozi poput namazivanja jaja uljem da se spreči razvoj embriona. Zagovornici ovih mera tvrde da su neophodne ako se želi zaštititi lokalni riblji fond i egzistencija ribara.
Stavovi zaštitnika prirode i naučnika
Ornitolozi i organizacije za zaštitu ptica upozoravaju da masovne, nespecifične intervencije mogu da dovedu do neželjenih posledica i da postoje efikasnije, ciljane strategije. Među preporukama su identifikovanje i zaštita osetljivih zona, odvraćanje u zimovalištima, vraćanje prirodnih skrovišta za ribu i smanjenje izmene staništa koje smanjuje mogućnosti ribe za skrivanje (npr. ostavljanje oborenog drveća i prirodnih zaklona uz obale).
Uzroci rasta populacije
Populacija kormorana značajno je porasla od kada je vrsta zaštićena 1979. godine. Dodatno, promene u ribljem lancu ishrane i ljudske intervencije — kao što su prekomerni izlovi velikih grabljivica i uređeni ribnjaci sa strmim obalama — stvorile su uslove u kojima se kormorani lakše razmnožavaju i uspevaju.
Moguća rešenja
Stručnjaci sa obe strane se slažu da rešenje zahteva kombinaciju mera: ciljane kontrole u specifičnim zimskim i zaštićenim zonama, unapređenje upravljanja staništima kako bi ribe imale više skrovišta, i regionalna koordinacija politika unutar EU. Strateški pristup koji balansira ekonomske potrebe ribara i zahteve očuvanja biodiverziteta smatra se najizvodljivijim putem napred.
Zaključak: Debata o kormoranima je primer složenog konflikta između ljudskih interesa i zaštite prirode — rešenje će zahtevati naučno zasnovanu politiku, regionalnu saradnju i mere koje štite i riblje populacije i lokalne zajednice.
Pomozite nam da budemo bolji.
