Izveštaj GCRMN pokazuje da klimatski pokrenuti morski toplotni talasi usporavaju oporavak koralnih grebena: globalna pokrivenost tvrdim koralima pala je za ~9,5%, dok se intervali između velikih izbeljivanja skraćuju. Iako je zabeležen privremeni porast od oko 6% u periodu 2017–2019, naučnici upozoravaju da bez brzog smanjenja emisija i lokalnih mera (kontrola ribolova, poboljšanje kvaliteta vode) prozori za oporavak postaju preskupi.
Morski toplotni talasi usporavaju oporavak koralnih grebena — GCRMN: Globalna pokrivenost pala 9,5%
TRAT, THAILAND - MAY 07: Dr. Pinsak Suraswadi, the Director General of the Department of Marine and Coastal Resources conducts a survey on reefs affected by coral bleaching on May 07, 2024 in Trat, Thailand. Extreme heat has driven Thai sea temperatures to record highs, causing severe damage to marine ecosystems. Coral bleaching and seagrass bed degradation are threatening the ecological balance and the livelihoods of coastal communities that rely on these marine resources. Similar marine events are playing out across a vast swathe of Asia, from the Great Barrier Reef in Australia to the delicate coral ecosystems of Indonesia and Thailand. (Photo by Sirachai Arunrugstichai/Getty Images)Getty Images
Trat, Tajland — Novo izveštavanje Globalne mreže za praćenje koralnih grebena (GCRMN) upozorava da klimatski podstaknuti morski toplotni talasi značajno usporavaju oporavak koralnih grebena nakon globalnih događaja izbeljivanja. Prema analizi, globalna pokrivenost tvrdim koralima smanjila se za oko 9,5%, a intervali između velikih izbeljivanja postaju sve kraći.
Šta pokazuje izveštaj
Izveštaj ukazuje da su događaji izbeljivanja — proces u kojem korali izbacuju simbiotske mikroskopske alge iz svojih tkiva — postali učestaliji usled porasta temperature mora. Bez tih algi, tkiva korala postaju providna i otkrivaju belu koštanu strukturu, što je simptom ozbiljnog stresa i često vodi ka masovnoj smrtnosti.
Autori napominju da je svaki od velikih globalnih talasa izbeljivanja od 1998. doveo do naglog pada pokrivenosti tvrdim koralima, stvarajući ono što naučnici opisuju kao "stepenasti pad". Ipak, izveštaj ističe i primer oporavka — između 2017. i 2019. zabeležen je relativni porast od približno 6%, što pokazuje da je oporavak moguć ukoliko se obezbede duži periodi bez ekstremnih toplotnih talasa.
Zašto je to važno
Koralni grebeni zauzimaju manje od 0,2% okeanskog dna, ali podržavaju najmanje 25% svih morskih vrsta i predstavljaju ključ za sigurnost hrane, izvore prihoda, zaštitu obala, turizam i kulturnu baštinu blizu milijarde ljudi.
Prosečna globalna temperatura površine mora dostigla je rekord od 21,1°C ranije ovog meseca, što je deo dugoročnog zagrevanja okeana uzrokovanog ljudskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte.
Regionalne razlike i mesta otpornosti
Vođa istraživanja, dr Manuel González Rivero, ističe da iako je opšti trend pada jasan, postoje regionalne varijacije. Koralni sistemi Jugoistočne Azije i dalje su veoma raznovrsni i u nekim delovima manje pogođeni temperaturom nego regije poput Australije.
Posebna analiza WCS-a i Macquarie univerziteta identifikovala je klimatski otpornije grebene u 71 zemlji i 100 teritorija — više od polovine (61%) tih grebena nalazi se u pet zemalja: Australija, Bahami, Kuba, Indonezija i Filipini. Nova područja otpornosti istaknuta su i u Karibima (Belize, Panama, Turks i Caicos).
Poruke stručnjaka
"Klimatske promene ostaju glavni uzrok smrtnosti korala. Potrebno je drastično smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte kako bi se produžili periodi između morskih toplotnih talasa i omogućio oporavak grebena," rekao je dr Manuel González Rivero.
Stručnjaci takođe naglašavaju lokalne mere koje mogu pomoći: ograničavanje prekomernog ribolova, poboljšanje kvaliteta vode, kontrola zagađenja i održiv razvoj obalnih područja. Dr Emily Darling (WCS) i dr Gabby Ahmadia (WWF) pozivaju vlade da hitno zaštite klimatski otpornije grebene kroz politike, rezervate i saradnju sa lokalnim zajednicama.
Zaključak
Kombinacija globalnih (smanjenje emisija) i lokalnih mera (upravljanje ribarstvom, smanjenje zagađenja) je ključna za povećanje šansi za oporavak koralnih grebena. Primer oporavka iz 2017–2019. pokazuje da je akcija efikasna ukoliko se deluje na vreme.
Napomena: Originalni tekst objavljen je na Forbes.com.
Pomozite nam da budemo bolji.
