Studija Nanyang Technological University upozorava da bi 76% ispitivanih koralnih grebena u Indopacifičkom regionu moglo da ne uspe da prati porast morskog nivoa u scenariju visokih emisija.
Istraživači navode kritičnu granicu od 0,21 inča godišnje (~5,3 mm/godišnje), iznad koje je verovatnoća „utapanja" grebena veća od 90%. Lokalne mere mogu poboljšati otpornost grebena, ali bez globalnog smanjenja emisija rizik od gubitka funkcije grebena ostaje visok.
Velika studija istraživača sa Nanyang Technological University u Singapuru upozorava da koralni grebeni širom Indopacifičkog regiona — koji štite obale i služe kao važna staništa za morske vrste — možda neće moći da ostanu blizu površine ukoliko se ostvare visokoprognosticirani scenariji porasta morskog nivoa.
Istraživanje ukazuje da bi oko 76% ispitivanih lokacija moglo da ne uspe da prati očekivani porast morskog nivoa u scenariju visokih emisija gasova staklene bašte. Autori navode kritičnu granicu: kada relativni porast morskog nivoa pređe 0,21 inča godišnje (oko 5,3 mm/godišnje), verovatnoća da greben više neće moći da održava uzlazni rast prelazi 90%.
Hiljadama godina korali i drugi organizmi izgrađuju grebene taloženjem kalcijum-karbonata. Ako okean poraste brže nego što skeletna struktura grebena može da se nadoknadi, greben se postepeno „utapa“ — odnosno prelazi u dublje vode i gubi ključne funkcije.
„Koralni grebeni su držali korak sa rastom mora hiljadama godina, ali stopa rasta morskog nivoa koja se očekuje u narednim decenijama mogla bi da premaši granice većine grebena“, upozorio je Kyle Morgan, jedan od autora studije.
Tim je analizirao 288 zapisa o drevnim grebenima sa 92 lokacije širom Indopacifičkog regiona. Zapisi se odnose na Holocen (otprilike poslednjih 11.700 godina) i pomažu da se proceni koliko brzo su grebeni u prošlosti mogli da grade svoju strukturu u uslovima promenljivog nivoa mora.
Istraživači naglašavaju da lokalne mere — smanjenje zagađenja, regulacija ribolova, zaštita od fizičkog oštećenja i projekti obnove — mogu poboljšati zdravlje koralnih zajednica i pomoći grebenima da nastave da proizvode građevinski materijal. Međutim, bez značajnog globalnog smanjenja emisija gasova staklene bašte, lokalne akcije verovatno neće biti dovoljne da spreče široko rasprostranjeno „utapanje“ grebena.
Posledice za ljudi: Kad grebeni izgube plitku strukturu, postaju manje efikasni u razbijanju talasa i zaštiti obala, što povećava rizike za obalske zajednice i infrastrukturu.
Autori dalje istražuju kako očuvanje i restauracija mogu da pomognu, dok klimatski modeli ukazuju na dodatne pretnje: porast temperature okeana, pad ribljih populacija duž Velikog koralnog grebena i lokalni projekti (npr. obnova reke Mary u Kvinslendu) koji pokušavaju da spreče gušenje grebena sedimentom.
Zaključak: Lokalna zaštita je važna i može kupiti vreme, ali za očuvanje funkcije grebena i zaštitu obalnih zajednica potrebne su i dublje, globalne redukcije emisija.
Pomozite nam da budemo bolji.
