Izveštaj GCRMN pokazuje pad globalne pokrivenosti tvrdih korala za oko 9,5% u odnosu na period 1980–2009, zasnovan na preko 21 milion posmatranja. Najnoviji talas izbeljavanja 2023–24 doveo je do pada od 8,9%, a intervali za oporavak skraćeni su na često samo 5–6 godina. Iako primeri oporavka iz 2017–2019 pokazuju da je povratak moguć, naučnici upozoravaju da su klimatske promene i rekordno topli okeani glavna pretnja.
Izveštaj GCRMN: Pokrivenost tvrdih korala pala 9,5% — grebeni pod sve većim pritiskom
FILE PHOTO - Marine biologist Austin Bowden-Kerby presents a cauliflower coral near the island Malolo in Fiji. (is associated with: «Report: Global coral cover falls 9.5% as reefs struggle to recover») Christiane Oelrich/dpa
Prema novom izveštaju Globalne mreže za praćenje koralnih grebena (GCRMN) predstavljenom u Palau, globalna pokrivenost tvrdih korala smanjila se za oko 9,5% u odnosu na period 1980–2009. Izveštaj upozorava da se periodi oporavka između masovnih izbeljavanja skraćuju, što otežava dugoročni oporavak grebena.
Obim i glavni nalazi
Procena se zasniva na više od 21 milion posmatranja sa preko 36.800 lokacija u 124 zemlje, teritorije i oblasti. Svaki od četiri velika globalna talasa izbeljavanja korala od 1998. bio je praćen značajnim padom pokrivenosti tvrdim koralima. Najnoviji talas 2023–24 doveo je do pada od 8,9%, dok su raniji padovi iznosili približno 6,5% (1998–99), 9,9% (2010–11) i 6,6% (2016–17).
Zašto se to dešava
Izbeljavanje nastaje kada korali izgube simbiotske alge koje im obezbeđuju hranljive materije i boju, što ih čini oslabljenim i ranjivijim na umiranje. Klimatske promene i sve topliji okeani — pogoršani učestalim morskim toplotnim talasima — predstavljaju glavne pokretače masovnih izbeljavanja. EU klimatska služba Copernicus prošle nedelje je potvrdila da su okeani bili najtopliji od početka merenja 1979. godine.
Vrijeme za oporavak se smanjuje
Naučnici upozoravaju da se intervali između težih izbeljavanja u mnogim regionima sada mere u 5–6 godina, umesto ranijih decenija, što često nije dovoljno za potpuni oporavak populacija tvrdih korala. Izveštaj ipak beleži da je globalna pokrivenost tvrdih korala porasla za oko 6% između 2017. i 2019. godine, što pokazuje da oporavak može biti moguć ako grebenima bude ostavljeno dovoljno vremena i ako se smanje stresori.
„Ovo stvara merdevine propadanja koje je sve teže preokrenuti posle svakog novog talasa izbeljavanja. Posle decenija proučavanja koralnih grebena, ono što me najviše brine nije samo trenutni gubitak pokrivenosti tvrdim koralima; već to što postepeno erodiramo uslove koji su im potrebni za oporavak,“ rekao je vodeći autor Manuel González Rivero iz Australian Institute of Marine Science.
Zašto nam je bitno
Koralni grebeni zauzimaju manje od 0,2% morskog dna, ali pružaju stanište za najmanje četvrtinu svetskih morskih vrsta. Oni su ključni za snabdevanje hranom, izvore prihoda za obalne zajednice, turističke privrede i prirodnu zaštitu obala od erozije i oluja.
Izveštaj GCRMN poziva na hitne mere za ublažavanje klimatskih promena i smanjenje lokalnih pritisaka (zagađenje, neodrživa ribolovna praksa, degradacija staništa), kako bi se povećale šanse za oporavak koralnih ekosistema.
Pomozite nam da budemo bolji.
