Izložba "Hkeeli ya Jnoub" u muzeju Beit Beirut čuva sećanja stanovnika juga Libana čiji su domovi razrušeni u sukobima sa Izraelom. Projekat "Ključevi Bez Domova" prikazuje ljude koji i dalje čuvaju ključeve uništenih kuća kao simbol gubitka. Drugi radovi rekonstrušu fragmente porodičnog života i podsećaju na istorijske traume, dok organizatori ističu da izložba pruža prostor za kolektivno sećanje i emocionalni oporavak.
Ključevi Bez Domova: Beit Beirut Čuva Sećanja Razorenih Kuća Južnog Libana
An installation featuring keys from destroyed houses in south Lebanon forms part of an ongoing exhibition at a Beirut museum (JOSEPH EID)
Suze su klizile niz lice Fatime Hajj Ali dok je gledala mnoštvo ključeva koji iz izložbenog prostora Beit Beirut muzeja visе poput zvončića — svaki ključ simbolizuje dom uništen tokom sukoba sa Izraelom.
Izložba pod nazivom "Hkeeli ya Jnoub" (Reci mi, O Jugu) okuplja fotografije, video-snimke i instalacije koje čuvaju sećanja stanovnika južnog Libana čiji su domovi porušeni u nizovima sukoba od 2023. godine nadalje.
O izložbi i glavnim projektima
Jedan od najupečatljivijih radova je projekat "Ključevi Bez Domova" autora Adeeba Farhata, koji prikazuje video-priče troje ljudi koji i dalje čuvaju ključeve svojih uništenih kuća. Farhat, sam poreklom iz juga Libana, kaže da mu je ideja sinula tokom rata 2024. godine, kada ga je mučilo pitanje šta će se desiti sa njegovim domom i simbolikom ključa.
"Trebalo je da se vratimo kući i otvorimo vrata ključem, ali više nema vrata",
rešila je da ispriča Fatima Hajj Ali, 23-godišnja psihologinja iz Nabatieh al-Fawqa, prisećajući se polu-srušene kuće koju je uglavnom mogla da poseti samo jednom posle kratkog primirja.
Rekonstrukcija domaćeg života
U jednoj od sala izložbe rekonstruisani su elementi dnevnog života — spavaća soba, dnevni boravak i kuhinja sa staklenim bokalom, džezvom i posudama za začine — kako bi posetioci mogli da osete svakodnevicu koju su mnogi izgubili. Tu su i stare fotografije Tira, arhivski snimci Nabatieha i sveske u kojima posetioci ostavljaju lična sećanja na jug.
Porodične priče i istorijski kontekst
Radovi poput "Šta Preostaje" Same Beydoun donose lične albume i fotografije razorenih kuća u Bint Jbeilu, dok fotoesej "Manufacturing Estrangements" Rawana Mazeh osvetljava priče o zatočenima u zatvoru Khiam tokom izraelske okupacije juga Libana (do 2000. godine).
Izložba tako dobija i istorijsku dimenziju: spominje se i tradicija očuvanja ključeva među Palestincima nakon Nakbe 1948. godine, kao simbol trajne veze sa izgubljenim domom.
Zapreke povratku i značenje izložbe
Iako je nakon potpisivanja memoranduma o razumevanju između SAD i Irana 17. juna zabeleženo relativno zatišje, izložba podseća da povremeni izraelski napadi i masovna rušenja i dalje onemogućavaju povratak mnogih porodica. Organizatori i autori ističu da izložba pruža prostor za kolektivno sećanje, tugovanje i moralnu podršku pogođenim zajednicama.
Beit Beirut tako postaje mesto u kojem se kroz lične priče i umetničke prakse grade mostovi između prošlosti i sadašnjosti, dok posetioci ostavljaju svoje zapise i prisustvuju procesu sećanja i oporavka.
Pomozite nam da budemo bolji.
