Astronomi su detektovali bekstvo helijuma iz egzoplanete LHS 1140b, udaljene ~48 svetlosnih godina, što ukazuje na postojanje atmosfere. Planeta je kamenita i kruži u nastanjivoj zoni svoje crvene patuljaste zvezde, a teorijski modeli predviđaju da je gornja atmosfera bogata helijumom. Nalaz je važan jer pokazuje da bar neke planete oko crvenih patuljaka mogu zadržati atmosfere, čineći LHS 1140b prioritetnim kandidatom za dalje pretrage života.
LHS 1140b — Detektovano Bekstvo Helijuma, Najperspektivniji Kandidat Za Traženje Vanzemaljskog Života
ESO / spaceengine.org
Astronomi su otkrili da egzoplanet LHS 1140b, udaljen oko 48 svetlosnih godina, ispušta helijum u svemir — signal koji ukazuje na prisustvo značajne atmosfere. Nalaz je predstavljen u novoj studiji objavljenoj u časopisu Science i odmah je izazvao veliko interesovanje naučne zajednice.
LHS 1140b je stenoviti (terrestrički) svet koji kruži unutar nastanjive zone svoje zvezde — područja u kome bi na površini mogla postojati tečna voda. Otkriven 2017. godine, ovaj objekat se izdvaja jer pokazuje znake atmosferskog bekstva helijuma, što implicira da je atmosfera dovoljno masivna ili strukturno stabilna da zadrži teže komponente uprkos stellarnoj aktivnosti.
"Kada postoji jedna, postoje i druge među egzoplanetama", rekla je Sara Seager, astrofizičarka sa MIT-a, koja nije učestvovala u studiji. "Nadamo se da je ovo početak nečeg novog."
Naučnici su koristili teorijski računski model evolucije egzoplanetskih atmosfera koji prati kako lakši elementi, poput vodonika i helijuma, bivaju izbačeni usled zvezdanih erupcija i radijacionih procesa. Kada je model primenjen na LHS 1140b, predvideo je da će gornja atmosfera biti pretežno bogata helijumom — predviđanje koje sada potvrđuju posmatranja.
"U ovom trenutku nemamo apsolutno nikakav dokaz za život na planeti", rekao je vodeći autor Collin Cherubim, planetarni naučnik sa Harvard University, za New York Times. "Ali smatramo da su prisutni svi zaista važni, esencijalni sastojci."
Bitna okolnost je što LHS 1140b kruži oko crvenog patuljka — tipične domaćine mnogih otkrivenih egzoplaneta. Prednost takvih zvezda je što su slabije i čine tranzite planeta relativno uočljivijim, ali imaju i nedostatak: crveni patuljci mogu biti vrlo aktivni i kroz snažne erupcije lako da izbrišu atmosferu blisko orbitirajućih planeta. U slučaju LHS 1140b, matična zvezda deluje manje aktivno od mnogih crvenih patuljaka, što može objašnjavati očuvanje atmosfere.
U kontekstu dosadašnjih otkrića, važno je naglasiti da su potvrđeni samo hiljade egzoplaneta (red veličina ~6.000), a otkrivanje planeta sa atmosferskim tragovima je relativno retko i često vezano za gasovite džinove. LHS 1140b predstavlja jedan od retkih primera kamenitog sveta u nastanjivoj zoni kod kojeg postoje jasni dokazi za atmosferu, pa zbog toga ocenjen kao posebno vredan cilj za dalja ispitivanja.
"Pre dvadeset godina pitali smo se da li uopšte postoje druge planete slične Zemlji", rekao je Robin Wordsworth, profesor zemaljskih i planetarnih nauka na Harvardu. "Sada znamo da su česte i da barem jedna od njih može zadržati atmosferu."
Šta sledi: timovi će nastaviti posmatranja kako bi potvrdili sastav atmosfere i njenu strukturu — uključujući spektroskopska merenja iz svemirskih i zemaljskih teleskopa. Dodatne studije pomoći će da se razjasni da li atmosfera može podržati uslove pogodne za tečnu vodu i, potencijalno, biohemijske procese povezane sa životom.
Upozorenje: iako je otkriće izuzetno obećavajuće, nema direktnih dokaza o životu na LHS 1140b; reč je o značajnom koraku u identifikaciji planeta koje bi mogle biti podobne za život.
Pomozite nam da budemo bolji.
