Hayabusa2 Prišla Na 800 m: Izbliza Snimljena Dvojna Stena Asteroida Torifune

Japanska sonda Hayabusa2 izvela je izuzetno blizak prolaz pored asteroida Torifune 5. jula, približivši se na samo 800 metara od centra cilja uprkos oštrim prigovorima dela naučnika. Ovaj hrabar manevar doneo je spektakularne snimke i važne naučne podatke — ali je prethodio mesecima intenzivnih tehničkih i naučnih diskusija.

Neočekivani prizor i prvi rezultati

Slike koje su stigle 6. jula po japanskom vremenu pokazale su da je Torifune kontaktni binar — dve stene spojene gravitacijom — i da su snimci mnogo veći i detaljniji nego što su timovi očekivali. Optička kamera sonde (ONC-T) napravila je detaljne fotografije, dok je Termalni Infracrveni Imidžer (TIR) u periodu 09:29:50–09:29:59 GMT 5. jula snimio devet sekundi termalne emisije, nezavisno potvrdivši binarnu strukturu.

The asteroid Torifune as seen by Hayabusa2's Mid-Infrared Camera during the July 5 flyby. | Credit: JAXA

Zašto je manevar bio kontroverzan

Standardna bezbednosna udaljenost za slične prelete obično je oko 100 km, ali za dobijanje kvalitetnih snimaka bilo je neophodno znatno prići. Inženjeri su posle procena smatrali da je tehnički izvodljivo prići i na ~1 km, a krajnja, najbliža tačka postavljena je na 800 m po predlogu vođe produžene misije Yuya Mimasua. Neki naučnici su se protivili, smatrajući manevar previše rizičnim.

Tim je radio s pretpostavkom najgoreg scenarija — da asteroid može imati dimenzije do 1.400 × 400 m — a konačna navigaciona analiza navela je grešku ciljanja u obliku elipse od oko 200 m. Dodatni rizik predstavljalo je i oštećenje optike usled prašine nastale pri uzorkovanju asteroida Ryugu.

A size comparison between asteroid Ryugu, which was visited by Hayabusa2 in 2020, and its next target, 1998 KY26. | Credit: ESO/M. Kornmesser. Asteroid models: T. Santana-Ros, JAXA/University of Aizu/Kobe University

Tehnologija i provedba

Hayabusa2 je otkrila Torifune 19. juna. Do tri sata pre preleta sonda je koristila navođenje sa Zemlje, a zatim je prešla na novorazvijeni softver za onboard navođenje — prvi put u toj kombinaciji za ovakav tip zadaće. Prolaz je izveden pri relativnoj brzini od oko 5,3 km/s, iako sonda nije bila dizajnirana za велике brzine slewinga kamerama.

Osim ONC-T i TIR, i Near Infrared Spectrometer (NIRS3) i laserski altimetar (LIDAR) prikupili su podatke; Yoshikawa je naveo da je LIDAR možda izveo prvo uspešno LIDAR merenje dometa tokom asteroidalnog preleta. Prioritetnih 25 MB podataka već je poslato na Zemlju, dok će preostalih ~300 MB stići tek u narednim mesecima — nakon što sonda završi sledeće manevarе i pošalje preostale zapise.

Strategijsko značenje

Yoshikawa je tokom konferencije istakao da ovaj uspeh nije samo fotografski trofej: demonstrirana je sposobnost brzog izviđanja i karakterizacije nepoznatog tela — veština koja ima direktnu primenu u planetarnoj odbrani i podseća na NASA-inu misiju DART. Kratak, super-blizak prelet omogućava prikupljanje ključnih informacija u ograničenom vremenu, što bi moglo biti presudno ako bi bilo potrebno brzo reagovati na pretnju.

Šta sledi za Hayabusa2

Ionski pogon sonde restartovan je 9. jula kako bi započeo fazu krstarenja koja uključuje dva prolaza pored Zemlje 2027. i 2028. godine. Krajnji cilj produžene misije je mali asteroid 1998 KY26, prečnika oko 11 m, sa planiranim randezvousom 2031. godine.

Ključne tačke: izuzetno blizak prelet (800 m), potvrda kontaktne binarne strukture, kompletan set instrumenata je prikupio podatke, i misija koja jača kapacitete za brzo izviđanje u kontekstu planetarne odbrane.