Tekst razmatra hoće li SpaceX‑ov Starship i Blue Origin‑ov Blue Moon biti spremni za planirano sletanje na Mesec 2028. Jim Bridenstine upozorava na kompleksnost novih landera u odnosu na jednostavan Apolo pristup, dok Jared Isaacman veruje da SAD mogu da vrate ljude na Mesec pre Kine. Starship zahteva najmanje 15 lansiranja za gorivni depo, a Blue Moon oko tri lansiranja New Glenn‑a; oba programa zavise od visokog tempa lansiranja i suočavaju se sa značajnim rizicima.
Koji Ljudski Sletni Sistem Može Prvi Pobediti Kinu Na Mesecu?
Pitanje da li će SpaceX‑ov Starship ili Blue Origin‑ov Blue Moon biti spremni za planirano sletanje na Mesec 2028. ponovo je aktuelno i izaziva podeljena mišljenja stručnjaka.
Jim Bridenstine, bivši direktor NASA, na nedavnom podcastu je izrazio sumnju u sposobnost oba projekta da budu gotova na vreme, nazivajući Starship i Blue Moon "izuzetno komplikovanim" u poređenju sa znatno jednostavnijim lunarnim modulom iz doba Apolla. S druge strane, Jared Isaacman (preduzetnik i privatni astronaut) u emisiji Face the Nation izrazio je uverenje da SAD mogu da vrate ljude na Mesec pre Kine i da ovog puta grade trajno prisustvo.
„Kinezi će spustiti svoje taikonaute na Mesec. Pitanje je hoće li Sjedinjene Države to učiniti pre njih i hoćemo li ovaj put to uraditi drugačije, gradeći bazu i uspostavljajući trajno prisustvo? Mislim da je odgovor da.“
Ko je u pravu? Bridenstine je tačan kad ističe jednostavnost Apolo‑pristupa: komandni i servisni modul zajedno sa lunarnim modulom stigli su do Meseca posle jedinstvenog lansiranja raketom Saturn V. Artemis pristup, međutim, jeste znatno kompleksniji — kako tehnološki, tako i organizaciono.
Tehnički zahtevi glavnih kandidata
SpaceX Starship HLS zahteva višestruke lansirane operacije da bi postigao dopunjavanje gorivnog depoa u orbiti. U članku se navodi najmanje 15 lansiranja: jedno za postavljanje depoa, oko 13 preleta Starship tankera za dopunu i još jedno za lansiranje samog sistema sa astronautima koji će se dopuniti pre polaska ka Mesecu. Takav pristup podrazumeva složenu logistiku susreta, dokovanja i ponovnog punjenja goriva u svemiru.
Blue Origin Blue Moon MK2 je opisan kao manje zahtevan u smislu potrebnih lansiranja: oko tri lansiranja raketom New Glenn (landera i dve transfer faze). Ipak, i tu postoje značajni rizici — među kojima je i nedavno oštećenje lansirne rampe, a kompanija planira da novu rampu dovede u funkciju do kraja 2026.
Ritam lansiranja i realnost rasporeda
Oba pristupa zavise od visokog tempa lansiranja: za Starship i za New Glenn su potrebne veoma česte misije. Dosad je jedino SpaceX uspeo da postigne visoku frekvenciju sa Falcon 9, ali prelazak na potpuno novi sistem kao što je Starship nosi dodatne tehničke i operativne izazove. Blue Origin se suočava sa sopstvenim problemima u izgradnji infrastrukture i dokaza o pouzdanosti New Glenn sistema.
NASA se, istovremeno, nalazi između dve strategije: izgradnje lunarne baze koja zahteva velike, složene landere i potrebe da „pobedi“ Kinu u kratkoročnom smislu. Manji, jednostavniji lunarni lander nalik Apolo modulu danas ne postoji u razvoju, pa se računa na veće sisteme koji treba da ispune obe zadaće — što povećava rizik od kašnjenja.
Vremenski okvir i neizvesnost
Kina je najavila cilj sletanja ljudi na Mesec do 2030. Ako Artemis program i partneri uspeju da izvedu posadu na Mesec do 2028, to će biti značajan geopolitički i tehnološki uspeh. Međutim, rokovi su tesni: kompanije imaju nekoliko godina za razvoj, testiranje u niskoj Zemljinoj orbiti, bezposadne lunarne testove i stavljanje sistema u operativnu upotrebu.
U svemirskoj trci često odlučuju nepredviđeni problemi, budžetske i političke promene, kao i tehnička otkrića koja mogu usporiti ili ubrzati programe. Upravo ta neizvesnost čini trku za Mesec interesantnom i pratljivom globalnom pričom.
Autor: Mark R. Whittington, analitičar svemirske politike, autor više knjiga o istraživanju svemira i autor bloga Curmudgeons Corner.
Pomozite nam da budemo bolji.
