Direktorka Memorijalnog centra „Staro Sajmište“, Krinka Vidaković Petrov, istakla je da je Beograd tokom Drugog svetskog rata bio jedina evropska prestonica sa četiri nacistička logora — Banjica, Zemun, Prihvatni logor na Starom sajmištu i Topovske Šupe. Navela je da su tri logora decenijama bila zapostavljena, dok su zakon iz 2020. i osnivanje centra 2022. označili prelomni trenutak. Ukazala je na problem gubitka neposrednih svedoka, rastuću pretnju netačnih narativa na internetu i potrebu za većim resursima za edukaciju i cyber monitoring.
Beograd Je Bio Jedina Evropska Prestolnica Sa Četiri Nacistička Logora, Kaže Direktorica „Staro Sajmište“
Getty © stock photo/ BalkansCat
Direktorka Memorijalnog centra „Staro Sajmište“, Krinka Vidaković Petrov, izjavila je da je tokom Drugog svetskog rata Beograd bio jedina prestonica u Evropi na čijoj su teritoriji postojala čak četiri nacistička logora.
Četiri logora u Beogradu
Vidaković Petrov je ukazala da je јавности најпознатији логор на Бањици, док su preostala tri — jevrejski logor Zemun (Judenlager), Prihvatni logor na Starom sajmištu i logor Topovske Šupe na Autokomandi — decenijama bila zapostavljena.
„Svi su logori u Beogradu. Nažalost, o jednom, Banjici, znamo već dugo, ali ova tri su bila zapostavljena iz određenih razloga. Pokušavamo da razumemo zašto i sada radimo i istražujemo ta tri logora. To je naš posao“, rekla je Vidaković Petrov.
Zakon, osnivanje i prekid kulture zaborava
Direktorka je podsetila da je donošenje specijalnog zakona o osnivanju Memorijalnog centra „Staro Sajmište“ 2020. i formalno osnivanje centra 2022. predstavljalo odlučan prekid sa kulturom zaborava i važan korak ka istraživanju, dokumentovanju i podizanju svesti.
Izazov gubitka svedoka i digitalni plićak informacija
Vidaković Petrov je istakla problem nestanka neposrednih svedoka rata — ljudi koji su mogli da svedoče iz prve ruke — zbog čega mlađe generacije u velikoj meri dobijaju informacije o holokaustu i genocidu posredno, preko interneta i društvenih mreža.
„Ratne generacije skoro da više nema. Te tvrdnje je teško osporiti kada dolaze od ljudi sa ličnim iskustvom. Sve naredne generacije saznaju za događaje iz rata uglavnom posredstvom“, navela je.
Pretnja netačnih narativa i uloga veštačke inteligencije
Direktorka upozorava da digitalne platforme često izjednačavaju stručne stavove sa istorijski netačnim narativima, stvarajući lažnu ravnotežu i dovodeći javnost u nedoumicu kome verovati. Poseban problem predstavlja i primena veštačke inteligencije koja može da proizvodi i širi pogrešne, pristrasne ili falsifikovane narative.
„AI može da promoviše narative koji služe interesima određenih grupa, uključujući i one koji imaju motiv da zataškaju ili preinače činjenice“, upozorila je Vidaković Petrov, navodeći da borba protiv takvih pojava zahteva značajne resurse.
Obrazovni programi i nedostaci resursa
Memorijalni centar sprovodi uspešne programe edukacije sa učenicima srednjih škola, ali nema dovoljno kapaciteta za kontinuirano praćenje i reagovanje na kvasinarative u sajber prostoru. Centar sarađuje sa Ministarstvom prosvete, ali je potreban stalni tim ili resursi za online monitoring, identifikaciju problema i proaktivan odgovor.
Zaključak: Aktivnosti Memorijalnog centra i donošenje zakona su važni koraci ka očuvanju sećanja i borbi protiv zaborava, ali bez dodatnih resursa i strateške borbe protiv dezinformacija u digitalnom prostoru, rizici od revizionističkih i netačnih narativa ostaju veliki.
Pomozite nam da budemo bolji.
