Bivši Debert "Diefenbunker" u Novoj Škotskoj preuređuje se u luksuzan kompleks od 50 stanova sa biometrijom, medicinskim i hotelskim uslugama. Investitor Jonathan Baha'i kaže da je cilj praktična priprema za oluje i vanredne situacije, dok kritičari upozoravaju na probleme pristupačnosti i gubitak javne istorije. Projekt bi mogao doneti preko 40 radnih mesta i širenje podatkovnog centra, ali stručnjaci podsećaju da osnovne mere (voda, hrana, lekovi) ostaju ključne za većinu domaćinstava.
Bunker Iz Hladnog Rata Preuređen U Luksuzne Stanove: 50 Jedinica U Novoj Škotskoj Za Kupce Koji Traže Sigurnosnu 'Polisu'
Photo Credit: iStock
Bivši Debert "Diefenbunker" — ogromno sklonište iz doba Hladnog rata — preuređuje se u luksuzni stambeni kompleks od 50 jedinica, kojim upravlja kanadski investitor Jonathan Baha'i. Projekat obećava biometrijski pristup, medicinske usluge na licu mesta, proizvodnju hrane, spa sadržaje i hotelski najam za periode kada vlasnici ne borave u objektu.
Šta obuhvata projekat
Prema izveštaju BBC-a, bunker površine oko 64.000 kvadratnih stopa (otprilike 5.945 m²) prvobitno je napravljen da primi 329 ljudi najmanje 30 dana tokom nuklearne pretnje. Baha'i je imanje kupio 2013. godine za C$31.300 (oko US$22.000 po tadašnjem kursu) i tokom godina razmatrao je razne opcije — od muzeja i laser-taga do manjeg podatkovnog centra.
Planirani razvoj uključuje 50 visokokvalitetnih jedinica, a vlasnici bi mogli da koriste i hotelsku uslugu kad nisu prisutni. Dosad je, prema izveštajima, prodato 11 jedinica, ali cene i tarifni model još nisu objavljeni.
Motivacija i tržišni kontekst
Suvlasnik projekta Paul Mansfield navodi da je potražnja za ovakvim rešenjima porasla u poslednje dve godine: "U svetu je trenutno više neizvesnosti nego u prethodnih 30 godina, pa ljudi traže svojevrsnu policu osiguranja." Baha'i odbacuje etiketu "doomsday bunker" i ističe da je reč o praktičnoj pripremi za oluje i druge vanredne situacije.
Projekat takođe cilja na ekonomski efekat u zajednici: najavljuje se zapošljavanje više od 40 hotelskih radnika i širenje podatkovnog centra na oko 15.000 kvadratnih stopa (približno 1.394 m²).
Kontroverze: pristupačnost i javna istorija
Ideja privatnog, luksuznog utočišta podstakla je pitanja pristupačnosti i očuvanja lokalne istorije. Lokalni funkcioneri i konzervatori, uključujući savetnicu Marie Benoit i sekretarku Debert Military Museum-a Annette Sharpe, izrazili su zabrinutost da će hotelske tarife i kupovne cene biti nedostižne za veći deo stanovništva i da projekat prisvaja deo javne istorije.
Gradonačelnica Christine Blair navodi da nije primetila veliko nezadovoljstvo meštana, dok lokalni ugostitelj Fady Farah šali da bi u vanrednoj situaciji "došao da kuva" za one u skloništu.
Šta stručnjaci savetuju običnim domaćinstvima
Agencije za upravljanje vanrednim situacijama u SAD i Kanadi podsećaju da većina domaćinstava može značajno povećati sopstvenu bezbednost jednostavnim merama: skladištenjem vode i hrane za nekoliko dana, obezbeđivanjem lekova, rezervnih baterija i punjača, čuvanjem važnih dokumenata, upoznavanjem evakuacionih ruta i proverom osiguranja. Uragan Fiona 2022. je pokazao koliko brzo prekidi napajanja mogu uticati na osnovne potrebe zajednica.
Ekološki i praktični aspekti prenamene
Preuređenje postojeće betonske konstrukcije može smanjiti otpad i emisije povezane s rušenjem i novom gradnjom, što je često navodeno kao pozitivan aspekt adaptivne ponovne upotrebe objekata.
Zaključak: Projekat Debert bunkera balansira izmedu inovativne ponovne upotrebe i etičkih pitanja o dostupnosti i očuvanju istorije. Za većinu ljudi, klasične mere pripreme za vanredne situacije ostaju najpraktičniji i najdostupniji način zaštite.
Pomozite nam da budemo bolji.
