Nova studija pokazuje da i niske doze sulfoxaflora menjaju gensku ekspresiju bumbara, naročito u ovarijalnom tkivu. Istraživanje finansirano od USDA koristilo je brzo zamrzavanje tkiva i analizu RNK da identifikuje molekularne promene koje mogu ugroziti plodnost i broj potomaka. Autori pozivaju na rešenja koja balansiraju zaštitu useva i očuvanje oprašivača.
Čak i „sigurna" doza sulfoxaflora može narušiti razmnožavanje bumbara
Bumblebee on a flower macro. Bumblebee collects flower nectar© ArtEvent ET/Shutterstock.com
U poslednjih nekoliko godina sve je jasnije da pčele — uključujući i bumbare — trpe velike gubitke. Uzroci su višestruki: pesticidi, bolesti, monokulture i klimatske promene. Nova studija pokazuje da čak i niske, navodno "sigurne" doze pesticida sulfoxaflora mogu značajno izmeniti gensku ekspresiju bumbara, sa posebnim uticajem na reproduktivna tkiva.
Šta je sulfoxaflor i zašto se koristi?
Sulfoxaflor je insekticid uveden 2013. godine i široko primenjen protiv sisača biljnih sokova (npr. vaši) u velikim poljoprivrednim kulturama poput kukuruza i soje. Daje značajan doprinos kontroli štetočina i povećanju prinosa, ali je istovremeno predmet zabrinutosti naučnika i regulatornih tela zbog mogućeg uticaja na nenamerače vrste, uključujući pčele.
Pesticides may improve crop yields by reducing pests, but they can have disastrous effects on the health of other creatures like bumblebees.©Jinning Li/Shutterstock.com
Kako su sprovedeni testovi?
Istraživači sa Georgia Institute of Technology, u studiji finansiranoj od strane USDA i objavljenoj u Ecotoxicology And Environmental Safety, analizirali su izmene u genskoj ekspresiji bumbarа nakon izlaganja niskim dozama sulfoxaflora. Metodologija je uključivala brzo zamrzavanje tkiva, ekstrakciju RNK i bioinformatičku analizu kako bi se identifikovali putevi i sistemi koji najjače reaguju na otrovne hemikalije.
Ključni nalazi
Najizraženije promene zabeležene su u ovarijalnom (reproduktivnom) tkivu bumbara. Takve molekularne promene mogu ugroziti plodnost jedinki i smanjiti broj potomaka koje kolonija proizvede, što dugoročno doprinosi padu populacija oprašivača.
Research like this aims to help protect crops while also ensuring the health of pollinators.©chris-mueller/iStock via Getty Images
Ono što ovo istraživanje čini uzbudljivim je to što povezuje molekularne promene u ekspresiji gena sa stvarnim posledicama za pojedinačne pčele i njihove kolonije — Michael Goodisman, School of Biological Sciences.
Autorka studije Sarah Orr naglašava potrebu za praktičnim rešenjima: pesticidi su često neophodni za zaštitu useva, ali je važno razviti pristupe koji smanjuju štetu po korisne insekte i stabilnost sistema hrane.
Širi kontekst i preporuke
Ova studija ne tvrdi da je sulfoxaflor jedini uzrok opadanja pčela — klimatske promene, gubitak staništa i bolesti takođe igraju veliku ulogu. Ipak, rezultati dodatno podsećaju na potrebu za:
- primenom integrisanog upravljanja štetočinama (IPM),
- razvojem alternativnih i ciljnih metoda zaštite useva,
- revizijom regulatornih procena rizika koje uključuju dugoročne i suptilne efekte na nenamerače vrste.
Ukratko, balans između zaštite prinosa i očuvanja oprašivača zahteva bolju nauku, promišljenu primenu pesticida i politike koje uzimaju u obzir zdravlje ekosistema.
Pomozite nam da budemo bolji.
