Iranski udar na desalinizaciono postrojenje u Kuvajtu pojačao je zabrinutost da bi napadi mogli da poremete snabdevanje vodom u Zalivu. Većina zalivskih država zavisi od desalinizacije — neke u potpunosti — a mnoge fabrike su kogeneracione i povezuju proizvodnju vode sa električnom energijom. Države grade velike rezervoare i šire kapacitete, ali koncentracija proizvodnje i dalje predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik.
Udar Na Desalinizacionu Fabriku U Kuvajtu Podiže Alarm: Zaliv Rizikuje Prekid Snabdevanja Vodom
General view of the world's largest desalination plant using modern hybrid desalination technology at the Saline Water Conversion Corporation's Ras al-Khair Power and Desalination Plant in Ras al-Khair, Saudi Arabia, October 8, 2020. REUTERS/Hamad I Mohammed/File Photo
21. jul — Iranski udari tokom vikenda oštetili su postrojenje za desalinizaciju u Kuvajtu, pojačavajući zabrinutost u zalivskim državama da bi se, kako se sukob u regionu zaoštrava, i druga ključna postrojenja mogla naći na meti napada.
Iranska vojska je ranije upozoravala da će pogoditi desalinizacione objekte i drugu energetsku infrastrukturu u regionu ukoliko SAD sprovedu pretnje protiv iranskih naftnih i energetskih resursa. Zbog velike zavisnosti država Zaliva od desalinizovane vode, takvi udari mogu imati neposredne humanitarne i ekonomske posledice.
Koliko su zemlje Zaliva zavisne od desalinizacije?
- Ujedinjeni Arapski Emirati: više od 80% pitke vode dolazi iz desalinizacije.
- Bahrain: od 2016. potpuno zavisan od desalinizovane vode; podzemne vode se čuvaju za vanredne situacije.
- Qatar: 100% zavisan od desalinizovane vode.
- Kuvajt: desalinizacija pokriva oko 90% kućne potrošnje vode.
- Oman: 86% zavisan od desalinizovane vode.
- Saudijska Arabija: oko 50% distribuirane vode dolazi iz desalinizacije (podaci za 2023.).
- Šest zemalja Zalivske saradnje (Bahrain, Kuvajt, Oman, Qatar, Saudijska Arabija i UAE) proizvode oko trećine svetske desalinizovane vode; prema Ujedinjenim nacijama, region je imao preko 61 milion stanovnika u 2025. godini.
Zašto su postrojenja ranjiva?
- Kapacitet je koncentrisan: mali broj mega-postrojenja proizvodi većinu vode u regionu.
- Mnoge fabrike su kogeneracione — osim vode, proizvode i značajnu količinu električne energije, što znači da napadi mogu istovremeno pogoditi i snabdevanje strujom.
- Postrojenja su u dometu projektila i dronova; Atlantic Council upozorava na potencijal humanitarnih i ekonomskih šokova.
- Prekid rada može dovesti do nestašica vode za domaćinstva, bolnice, industriju i hotele, do prekida električne energije i, u krajnjem slučaju, do masovnih evakuacija — diplomatija iz 2008. navodi da bi Rijad morao da se evakuiše u roku od nedelju dana ako bi bilo ozbiljno oštećeno postrojenje u Jubailu ili prateća infrastruktura.
Šta države rade da se zaštite?
- Saudijska Arabija je izgradila Riyadh Strategic Water Reservoir, koji je 2023. potvrđen od strane Guinnessove knjige rekorda kao najveći rezervoar pitke vode na svetu, kako bi ublažila rizik prekida snabdevanja glavnog grada.
- Qatar je ranije procenio da bi mogao da ostane bez pitke vode u roku od tri dana u slučaju prekida snabdevanja; država je zato izgradila mrežu velikih betonskih rezervoara (2018.) — 15 tankova kapaciteta ~100 miliona imperijalnih galona svaki — što je donelo Guinnessov rekord za najveću pojedinačnu mrežu takvih rezervoara.
- Države diversifikuju izvore, šire kapacitete i grade strateške rezerve, ali visoka koncentracija proizvodnje i dalje predstavlja glavni rizik.
Ko poseduje mega-postrojenja?
- Prema konsultantskoj kući Blackridge, Saudijska Arabija vodi po kapacitetu, dok su UAE i Izrael na drugom i trećem mestu.
- Ras Al Khair (Saudijska Arabija) je najveće postrojenje — kapacitet oko 3.000.000 m3 vode dnevno; vrednost projekta procenjena na 7,2 milijarde dolara. Ras Al Khair snabdeva Rijad i grad Hafr Al-Batin.
- Jubail je sledeće veliko postrojenje, procenjene vrednosti oko 1 milijarde dolara.
- UAE imaju četiri velika postrojenja ukupne vrednosti oko 5,3 milijarde dolara (Jebel Ali, Taweelah, Fujairah, Umm Al Quwain).
- Sorek (Izrael) može da prerađuje oko 640.000 m3 dnevno i pokriva približno 20% izraelske potražnje za vodom; projekat je realizovan uz učešće međunarodnih izvođača.
- Mnogi mega-projekti su gradili evropski i međunarodni izvođači (Siemens, Engie, Acciona Energia, BESIX), a većina saudijskih i emiratijskih postrojenja nije finansirana direktno od američkih investitora.
Zaključak
Napadi na desalinizacione fabrike u Zalivu predstavljaju ozbiljan rizik za javno zdravlje, stabilnost i privredu regiona. Iako su vlasti preduzele korake — izgradnju rezervoara i povećanje kapaciteta — visoka koncentracija proizvodnje i povezanost sa elektroenergetskom infrastrukturom ostavlja region ranjivim na ciljane napade.
Pomozite nam da budemo bolji.
