Otkriven helijum u gornjoj atmosferi LHS 1140 b (48 sv. god.) daje snažan dokaz postojanja obimne atmosfere. Ažurirani modeli i podaci sa JWST sugerišu da planeta može biti okeanski svet sa 9–20% mase u vodi. Zvezda domaćin je relativno miran crveni patuljak, što smanjuje rizik od potpunog gubitka atmosfere, ali su potrebna dodatna posmatranja za potvrdu nalaza.
Helijum curi iz LHS 1140 b — najbolji kandidat za pronalazak vanzemaljskog života?
Artist’s impression of the super-Earth exoplanet LHS 1140 b orbiting its red dwarf host star, LHS 1140 | Image Credit: ESO/spaceengine.org
Planeta LHS 1140 b, udaljena oko 48 svetlosnih godina, pokazuje curenje helijuma iz gornjih slojeva atmosfere — otkriće koje je uzbudilo astronome i postavilo ovu planetu kao jednog od najinteresantnijih kandidata za proučavanje nastanjivosti.
Šta znamo o planeti?
LHS 1140 b je prvi put otkrivena 2017. godine. Ima radijus približno 1,73× Zemljinog i masu oko 5,6× mase Zemlje, pa je klasifikovana kao super‑Zemlja. Ažurirani modeli koji uključuju nove mere mase i radijusa, kao i podatke sa teleskopa JWST, naginju ka scenariju u kome je reč o vodenom svetu — moguće okeanskoj planeti sa 9–20% mase u vodi, umesto o potpuno steničavom sastavu.
Helijum u atmosferi i njegov značaj
Nova studija objavljena u časopisu Science izveštava o detekciji helijuma u višim slojevima atmosfere, što predstavlja jak dokaz postojanja obimne, osnovne atmosfere. Takva detekcija je važna jer je atmosfera jedan od tri ključna uslova koje naučnici obično smatraju neophodnim pri proceni nastanjivosti.
„U ovom trenutku apsolutno nemamo nikakav dokaz o životu na planeti," rekao je vodeći autor Collin Cherubim za New York Times. "Ali smatramo da su svi zaista važni, osnovni sastojci prisutni."
Zvezda domaćin i uslovi na planeti
Planeta kruži oko crvenog patuljka LHS 1140 i nalazi se otprilike deset puta bliže toj zvezdi nego što je Zemlja Suncu. Ipak, zbog toga što je zvezda znatno manja i hladnija od Sunca, LHS 1140 b prima oko polovine Sunčeve svetlosti koju Zemlja dobija — položaj koji spada u tzv. nastanjivu zonu za moguće tečne vode.
Crveni patuljci često su aktivni i njihovi izboji mogu da oduzmu atmosferu bliskim planetama. Međutim, ova zvezda se čini relativno mirnom i ne pokazuje značajnu aktivnost u poslednje vreme, pa je rizik od potpunog izduvavanja atmosfere manji nego kod nekih drugih sistema.
Teorija, posmatranja i neizvesnosti
Istraživači su ranije razvili modele evolucije atmosfere koji predviđaju da će lakši gasovi poput vodonika biti izgubljeni pod udarom zvezdanog vetra, dok bi teži helijum mogao ostati u gornjim slojevima. Kada je takav model primenjen na LHS 1140 b, predvideo je helijum‑dominantnu gornju atmosferu — što sada potvrđuju posmatranja sa Magellan Clay teleskopa.
Ipak, neki od podataka pokazuju varijabilnost signala, pa autori naglašavaju da su potrebna dodatna posmatranja i nezavisne potvrde pre nego što se donesu konačni zaključci.
Zašto je ovo važno?
Ako se potvrdi, LHS 1140 b bi bila jedna od prvih planeta u nastanjivoj zoni sa direktnim dokazom atmosfere i sa svojstvima koja ukazuju na mogućnost zadržavanja tečne vode. Za razliku od sistema TRAPPIST‑1, gde atmosfere još nisu direktno potvrđene, LHS 1140 b pruža redak uvid u stvarne atmosferske uslove na super‑Zemlji u pogodnoj orbiti.
Napomena: Ne postoji nikakav dokaz o životu na planeti — otkriće ukazuje samo na to da su ispunjeni neki od ključnih uslova za nastanjivost. Izvori informacija uključuju Science, NASA Exoplanet Archive, New York Times i Evropsku južnu opservatoriju (ESO).
Pomozite nam da budemo bolji.
