Autorka, koja je provela 23 godine u Severnoj Koreji, objašnjava da poslušnost nije lojalnost već strategija preživljavanja u sistemu koji eliminiše slobodu kao opciju. Indoktrinacija, javna kazna i kolektivne posledice formiraju okolinu u kojoj otpor postaje izuzetno skup. Male pukotine — jangmadang, strani mediji i međunarodni pritisak — polako oslabljavaju kontrolu, ali je potrebna spoljna pažnja i podrška.
Zašto Severnokorejci Ne Pružaju Otpor? Svedočenje Posle 23 Godine
Banners in the street and the broadcasts at home in North Korea repeat the same message. That is not merely propaganda. It was an education that defines reality itself. File Photo by Korea Central News Agency/EPA
Zašto se Severnokorejci ne opiru? Kao neko ko je proveo 23 godine u Severnoj Koreji i danas radi na polju ljudskih prava, smatram da treba postaviti dublje pitanje: zašto smo se mi na Zapadu toliko navikli na njihovu patnju?
Nije samo represivni aparat taj koji drži ljude zarobljenim. Naša ravnodušnost — trenutak kada njihove nevolje postanu još jedna u nizu vesti — postaje drugi zid. Diktatura ućutkuje ljude; poznatost sa tom stvarnošću ućutkava nas.
Ljudi u Severnoj Koreji nisu rođeni bez želje za slobodom. Jednostavno odrastaju u sistemu u kojem sloboda nije predstavljena kao opcija. Poslušnost često pogrešno tumačimo kao lojalnost, dok je u mnogim slučajevima reč o strategiji preživljavanja: režim ne opstaje samo pomoću oružja, već i kroz unutrašnju normalizaciju njegove vlasti.
„Dnevnik koji mi je oduzet bio je jedino mesto gde sam bila potpuno sebe.“
Indoktrinacija počinje rano: pesme u jaslicama i vrtiću, mitovi o porodici Kim u školama, stalni slogani i propagandne emisije koje oblikuju percepciju stvarnosti. Kada odrasteš u svetu gde država odlučuje šta ćeš nositi, kako ćeš se šišati i šta smeš da zapišeš — teško je čak i zamisliti da si oštećen nekom nepravdom.
Strah potom steže te pukotine: javna pogubljenja, kolektivne kazne (gde supružnici i deca odgovaraju za „političke zločine“), i tiha poruka da otpor znači uništenje čitavih porodica. Ljudi zato ne izostaju iz protesta jer su kukavice — već zato što vredno poznaju cenu otpora.
Ipak, društvo nije potpuno zaledjeno. Nakon kolapsa državnog sistema razdeljivanja hrane, jangmadang — neformalna tržišta — postala su novi prostor preživljavanja. Na USB drajvovima i SD karticama kruže strane serije i filmovi koji pokazuju drugi svet, i upravo te male pukotine u informacijskom zidu počinju da razbijaju indoktrinaciju.
Autorka ovog teksta kaže da je, gledajući strane medije, shvatila koliko je društvo nasilno i neprirodno i da je zato odlučila da pobegne. Njeno bekstvo je prešlo kroz Kinu, Vijetnam, Laos i Tajland do Južne Koreje — posle godine tajnih priprema (bekstvo 2019). Rođena je tokom velike gladi 1990-ih, radila je kao medicinska sestra, bila je diskriminisana zbog porodične prošlosti, a po preseljenju je završila studije i radila sa državnim i nevladinim organizacijama na pitanjima ljudskih prava i ujedinjenja.
Režim jasno prepoznaje značaj informacija: Reactionary Thought and Culture Rejection Act (decembar 2020) predviđa drakonske kazne, pa i smrt, za unošenje i distribuciju južnokorejskih filmova; novi propisi ciljaju jezik, izgled i ponašanje mladih. Istovremeno, međunarodni pritisak daje rezultate: 2014. Komisija UN-a je konstatovala zločine protiv čovečnosti; Severna Koreja je 2016. ratifikovala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, a 2017. dozvolila posetu specijalnog izvestioca UN-a za prava osoba sa invaliditetom — premda i dalje odbija saradnju sa Specijalnim izvestiocem za ljudska prava u Severnoj Koreji.
Poruka autorke je jasna i urgiraći je: najopasnija ravnodušnost ne počinje zlom namerom, već od navike. Šta možemo da uradimo danas? Pratiti i podržavati rezolucije UN-a i rad specijalnih izvestilaca; pomagati organizacijama koje dostavljaju informacije u zemlju i pomažu prebežnicima da obnove živote; slušati svedočanstva direktno i tretirati preživele kao komšije, a ne kao objekte sažaljenja. Vaša pažnja može oslabiti zidove represije.
O autorki: Yoonseo Chae je postdiplomac na Dongguk University, aktivistkinja za ljudska prava u Severnoj Koreji i redovna saradnica NK News. Pre begstva 2019. radila je kao medicinska sestra, a nakon dolaska u Južnu Koreju završila je diplomu i radila sa Ministarstvom za ujedinjenje i nevladinim organizacijama.
Pomozite nam da budemo bolji.
