Predsednik Aleksandar Vučić u intervjuu za Weltwoche upozorava na pravu nestašicu nafte i najavljuje povlačenje dizela iz državnih rezervi, uz očekivanje pogoršanja stanja od septembra. Tvrdi da Zapad pogrešno procenjuje Rusiju i da eskalacija sukoba Rusije i Ukrajine verovatno nastupa. Objasnio je zašto nije potpisao kijevsku deklaraciju (zbog predloga za poseban sud), ponovio opredeljenje Srbije za poštovanje Povelje UN i naglasio prioritet mira zbog istorijskih iskustava zemlje.
Vučić: Nestašica nafte i strah od eskalacije posle septembra — Zapad potcenjuje Putina
© Tanjug/Amir Hamzagić
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u intervjuu za švajcarski list Weltwoche da se prvi put suočavamo sa ozbiljnijom nestašicom nafte, zbog čega će država morati da interveniše iz rezervi sa značajnim količinama dizela. Upozorio je da očekuje pogoršanje situacije od septembra i veću eskalaciju sukoba između Rusije i Ukrajine.
Vučić je objasnio da je aktuelna kriza delimično posledica rata u Ukrajini, a delimično i zategnutih odnosa u regionu Bliskog istoka. Iako je Srbija vojno neutralna i nije direktno uključena u sukob, trpi ekonomske posledice koje već utiču на snabdevanje energentima i industrijom.
Zašto ne potpisati kijevsku deklaraciju
Predsednik je objasnio i svoj razlog zbog kojeg nije potpisao deklaraciju iz Kijeva: član 11 predviđa formiranje posebnog suda usmerenog protiv Rusije, što, prema njegovom mišljenju, nije u skladu sa Povelјom Ujedinjenih nacija i može dodati "još baruta u vatru".
Verujem da ćemo se suočiti sa eskalacijom. Ukrajinci će, po mom mišljenju, činiti sve da pojačaju napade na rusku teritoriju, što na Zapadu doživljavaju kao psihološku prednost — ali to pogoduje daljoj eskalaciji.
Vučić je preneo utiske sa sastanaka sa svetskim liderima, navodeći da je u razgovorima često osećao stav "mali momak iz male zemlje" i očekivanje potpunog ujedinjenja zapadnih država po nekim pitanjima. Kao posledicu je naveo usporavanje procesa evropskih integracija Srbije, uključujući blokadu otvaranja klastera u pregovorima sa EU, za šta je rekao da je razlog bila spoljnopolitička usklađenost sa deklaracijama protiv Rusije.
Procena Zapada i istorijska perspektiva
Vučić smatra da Zapad pogrešno procenjuje ponašanje Rusije i predsednika Putina, često ga potcenjujući i verujući da se radi o blefu — uključujući i procene o spremnosti da se ne upotrebi nuklearno oružje. Naglasio je da Rusija, prema njegovoj proceni, neće olako odustati od prava na nuklearno oružje, jer bi to otežalo politički opstanak njenih lidera.
Podsetio je i na obećanja koja su, kako tvrdi, data Rusiji posle raspada SSSR — navodno obećanje Georgea W. Busha da NATO neće širiti uticaj ka istoku bez konsultacija sa Moskvom — i ocenio da je to obećanje prekršeno, što po njegovim rečima objašnjava rusko nezadovoljstvo prema Zapadu.
Rat, sećanje i prioritet mira
Govoreći iz ličnog i državnog ugla, Vučić je podsetio na istorijske tragedije koje su zadesile Srbiju — velike ljudske gubitke u Prvom svetskom ratu, stradanja tokom Drugog svetskog rata i sukobe 1990-ih, uključujući NATO bombardovanje 1999. — i zato, kako kaže, Srbija čini sve da očuva mir i stabilnost.
Zaključio je da su dugi, teški pregovori uvek bolja opcija od rata i da će Srbija nastaviti da radi na očuvanju mira, istovremeno štiteći svoje interese u okviru Povelje i rezolucija UN.
Pomozite nam da budemo bolji.
