Grupa profesora Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici javno je odbacila optužbe rektora albanskog Univerziteta u Prištini da "kradu identitet" te institucije. Profesori podsećaju na dvojezično osnivanje univerziteta 1969/1970. i tvrde da je akademski kontinuitet nastavljen i nakon 1999. godine. Umesto optužbi, pozivaju na pravni dijalog i zaštitu akademskih sloboda kako bi se izbegla dalja polarizacija obrazovnog prostora.
Profesori UPKM Odbacili Optužbe Arbena Hajrulahua: „Ne Krademo Identitet, Čuvamo Kontinuitet“
Getty © Pierre Crom/Getty Images
Više profesora Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (UPKM) javno je odgovorilo rektoru albanskog Univerziteta u Prištini, Arbenу Hajrulahuu, koji ih je optužio da "krađom identiteta" prisvajaju nasleđe Univerziteta u Prištini i da su, kako tvrdi, zauzeli zgradu nekadašnjeg Metalurškog fakulteta.
Ocene profesora i istorijski kontekst
U otvorenim pismima profesori UPKM ukazuju da takve optužbe zanemaruju istorijski razvoj univerziteta i postojeći akademski kontinuitet. Vanredni profesor Nevena Popović podseća da je Zakon o osnivanju dvojezičnog Univerziteta u Prištini usvojen 1969. godine, a univerzitet konstituisan 1970. godine, kada su nastava i akademski život bili organizovani i na srpskom i na albanskom jeziku.
„Govoriti o 'krađi identiteta' i ignorisati da je nastava na srpskom jeziku decenijama bila ravnopravni deo izvorog Univerziteta u Prištini predstavlja svesno prekrajanje istorije i narušavanje principa akademskog kontinuiteta“, navodi Popović i upozorava na opasnost političke retorike koja može ugroziti akademske slobode.
Kontinuitet posle 1999. i pravno-politički okvir
Profesor dr Nikola Milentijević (PMF, UPKM) ističe da institucija u Kosovskoj Mitrovici nije nastala kao nova ustanova, već je nastavila rad nakon 1999. godine u izmenjenim bezbednosnim okolnostima, zadržavši nastavni proces, akademski kadar i pravni status u sistemu Republike Srbije. On se poziva na značaj Kumanovskog sporazuma i UN Rezolucije 1244 kao dela specifičnog pravnog i političkog okvira u kojem mnoga pitanja ostaju nerešena.
Bezbednosni razlozi i anonimnost
U pismima se pojavljuju i pozivi na oprez: neke kolege su odlučile da ostanu anonimne zbog straha za bezbednost. Jedna profesorica navodi da su nastavnici i studenti 1999. morali da napuste fizičku imovinu zbog lične bezbednosti, ali ne i instituciju: "Univerzitet je nastavio institucionalni i pravni kontinuitet tražeći bezbednije mesto za rad."
Akademska svojina i argumenti u suprotnom smeru
Aнонимна professorica tvrdi i da su naučni radovi profesora iz Kosovske Mitrovice godinama bili predstavljani kao deo akademske produkcije Univerziteta "Hasan Priština", što ona opisuje kao prisvajanje intelektualne svojine i kršenje akademske čestitosti. Sa druge strane, profesori UPKM pozivaju na dijalog i priznanje složenosti situacije, umesto međusobnih optužbi.
Apel za dijalog i očuvanje vrednosti
U tekstovima i izjavama prevladava apel za rasvetljavanje činjenica kroz stručnu i pravnu argumentaciju, a ne kroz politizovane optužbe. Profesori naglašavaju da univerziteti treba da budu prostori kosmopolitizma, dijaloga i tolerancije, te pozivaju intelektualce i javnost na zaštitu akademskih sloboda i uključivog obrazovanja.
Napomena: Portal Kossеv je preneo veliki deo reagovanja akademske zajednice, dok su objave univerzitetskih naloga na društvenim mrežama dodatno podgrejale javnu debatu o pravu na nasleđe i nastavku rada Univerziteta u Prištini.
Pomozite nam da budemo bolji.
