Volker Türk, Visoki komesar UN za ljudska prava, upozorava da se u južnom Libanu ponavlja obrazac prisilnog raseljavanja i razaranja nalik onom u Gazi, što može predstavljati ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava. Prema zvaničnim podacima, od marta je u Libanu poginulo više od 4.333 ljudi, raseljeno je oko 1,2 miliona, a desetine sela i bolnica su oštećene. OHCHR dokumentuje kršenja svih strana, uključujući i aktivnosti Hezbolaha, a Türk poziva na poštovanje principa razlikovanja, opreza i proporcionalnosti te zabranu autonomnog smrtonosnog oružja.
Visoki komesar UN Volker Türk: U južnom Libanu se ponavlja obrazac iz Gaze, Zapadna obala u velikoj opasnosti
U.N. High Commissioner for Human Rights Volker Turk, during a visit to Lebanon that ended Monday, voiced concern about Israel's repeated pattern of forced displacement, demolitions, territorial control and denial of returns in the southern portion of the country, File Photo by Martial Trezzini/EPA
Volker Türk, Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava, upozorio je da se u južnom Libanu ponavlja obrazac prisilnog raseljavanja, rušenja i onemogućavanja povratka stanovništva sličan onom u Gazi, te izrazio zabrinutost zbog "veoma opasnog" razvoja događaja na Zapadnoj obali.
U razgovoru za UPI, koji je dao pred okončanje dvodnevne posete Beogradu, Türk je saopštio da su njegove službe dokumentovale "velike razmere ozbiljnih kršenja" međunarodnog humanitarnog prava u južnom Libanu, od kojih neka potencijalno mogu predstavljati ratne zločine. Naglasio je da će OHCHR nastaviti nezavisno praćenje i dokumentovanje kršenja koja se pripisuju svim stranama sukoba.
"Zabrinut sam zbog ponavljanja obrasca koji smo videli u Gazi — raseljavanje, rušenja i razaranja; ubijeni su i zdravstveni radnici i novinari. To su veoma slične tendencije." — Volker Türk
Prema podacima koje navode nacionalne vlasti u Libanu, od marta je poginulo više od 4.333 ljudi, dok je 12.236 povređeno. Među poginulima je više od 135 zdravstvenih radnika, a oko 410 ih je povređeno; oštećeno je najmanje 17 bolnica. Eskalacija sukoba dovela je do raseljavanja oko 1,2 miliona ljudi, a oko 70 sela je delimično ili potpuno srušeno.
Türk je istakao da su mnogi civili bili raseljavani više puta — dvaput i čak triput od 2023. godine — i da su pokušaji povratka često bili uzaludni zbog masivnog razaranja i stalnih bezbednosnih rizika. "To je trauma koja se ne leči. Ako ne rešimo njihove žalbe, one će se gomilati", upozorio je on.
Pravni i humanitarni prioriteti
Visoki komesar ponovio je da su naređenja za evakuaciju dužna poštovati međunarodno humanitarno pravo: ona moraju ljudima ostaviti dovoljno vremena i mogućnosti za bezbedan odlazak. Takođe je najavio da će kancelarija ispitivati i pitanje nastavka okupacije delova južnog Libana od strane izraelskih snaga te moguću zabranu povratka raseljenih.
Türk je podsetio da OHCHR ispituje i aktivnosti Hezbolaha, naglašavajući da i ta organizacija ima obaveze prema međunarodnom humanitarnom pravu, posebno da ne postavlja vojne objekte u civilnim područjima i da preduzme posebne mere predostrožnosti da zaštiti civile.
Bezbednosne zabrinutosti i načela prava
Türk je priznao postojanje legitimnih bezbednosnih briga Izraela, ali je naglasio da to ne oslobađa bilo koju stranu obaveze da poštuje osnovna načela međunarodnog humanitarnog prava: opreznost, razlikovanje i proporcionalnost. Takođe je upozorio na mogućnost da ukupno postupanje dovede do međunarodnih krivičnih dela ako se utvrdi namera ili sistematsko delovanje u vezi s prisilnim raseljavanjem i sprečavanjem povratka.
On je izrazio nadu da će pregovori Liban–Izrael u Rimu 4. avgusta doprineti deeskalaciji, povlačenju snaga i jačanju uloge libanske države u južnim regionima, ali je upozorio na rastući strah da bi dalja eskalacija mogla dovesti do novih napredovanja operacija severnije od reke Litani i dodatnih razaranja.
Širi kontekst i poziv na akciju
Türk je takođe izrazio zabrinutost zbog sličnih obrazaca prisilnog raseljavanja i kontrole teritorije na Zapadnoj obali, koje je opisao kao proces koji ima elemente "suštinske aneksije". Pozvao je međunarodnu zajednicu, ali i unutrašnje aktere, na ozbiljno preispitivanje kursa koji vodi do sve veće militarizacije i dugotrajne humanitarne krize.
Na kraju, Visoki komesar se osvrnuo na sve veću dostupnost malih, jeftinih dronova i pozvao na međunarodni napor u cilju zabrane autonomnih smrtonosnih sistema oružja, zbog njihovog potencijala da izazovu masovne žrtve i razaranja.
Napomena: U tekstu su sačuvani zvanični podaci koje su izneli nacionalni izvori i izjave Visokog komesara. Izostavljena je neproverena tvrdnja iz originalnog engleskog izveštaja koja je netačno navodila ubistvo iranskog vrhovnog vođe; ta informacija je ispravljena radi tačnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
