Hapšenja dvojice i privodjenje petorice Srba u Zubinom Potoku povezana su sa slučajem nestanka 23 intelektualca iz Mitrovice iz 1999. godine, što je ponovo izazvalo strah u srpskim zajednicama na severu Kosova. Advokatima privedenih nije dozvoljen neposredan pristup, a u selu Mala Kaludra sprovedena je ekshumacija za koju se sumnja da otkriva posmrtne ostatke iz ratnog perioda. Zvaničnici iz Beograda i Prištine razmenjuju optužbe dok se čeka verifikacija forenzičkih nalaza.
Novi talas straha na severu Kosova: Hapšenja u Zubinom Potoku i ekshumacija u Kaludri
Getty © Nada Bascarevic
Hapšenje dvojice i privodjenje petorice Srba u Zubinom Potoku pokrenulo je novi talas straha i neizvesnosti u srpskim sredinama na severu Kosova i Metohije. Optužbe koje povezuju privedene sa nestankom 23 albanska intelektualca iz Kosovske Mitrovice iz aprila 1999. dodatno su zaoštrile tenzije, dok zabrinutost pojačava i činjenica da advokatima nije bilo omogućeno da odmah pristupe svojim klijentima.
Šta se desilo
Prema izveštajima, Specijalno tužilaštvo Kosova dovodi privedene u vezu sa jednim od najozbiljnijih slučajeva nestalih iz rata – otmicom i nestankom 23 intelektualca iz Mitrovice 19. aprila 1999. Dva privedena iz sela Donji Jasenovik i Kaludra zadržana su do 48 sati, dok se protiv ostalih vode postupci u skladu sa istragom.
Glavni problemi i reakcije
Pristup advokata: Advokatima privedenih nije odmah dozvoljen pristup, što su pravnici ocenili kao neuobičajeno i zabrinjavajuće. To je pojačalo strahove u zajednici, koja se priseća i ranijih hapšenja i povremenih tenzija na severu.
Eskihumacija u Kaludri: U selu Mala Kaludra sprovedena je ekshumacija na lokaciji za koju se sumnja da bi mogla predstavljati masovnu grobnicu iz 1999. godine. Nadležni ističu da je neophodno sačekati forenzičke analize pre bilo kakvih definitvnih zaključaka.
Izjave zvaničnika
Veljko Odalović, šef Komisije za nestale Vlade Srbije, potvrdio je povezanost privođenja sa predmetom iz 1999. i naveo da je slučaj dokumentovan još od 2003. On je izrazio zabrinutost zbog procedura koje sada sprovodi prištinska strana, posebno zbog nedovoljne koordinacije sa Radnom grupom za nestala lica.
Albin Kurti, premijer u tehničkom mandatu, odmah je izjavio da je prva sumnja da pronađeni ostaci mogu pripadati grupi od 23 intelektualca i pozvao na otvaranje arhiva kako bi se rasvetlile okolnosti. Kurti je takođe optužio Beograd da otežava potragu odbijanjem da otvori vojne arhive.
Sa srpske strane, zvaničnici poput Milovana Drecuna optužuju prištinske institucije za zastrašivanje Srba i upozoravaju na rizik od depopulacije i institucionalne diskriminacije. Kancelarija za KiM je označila akcije kao „politiku terora“ i pozvala na međunarodnu pažnju.
Pitanja koja ostaju otvorena
- Ko su tačno privedeni i koje konkretne dokaze tužilaštvo poseduje?
- Kakvi će biti rezultati forenzičkih analiza posmrtnih ostataka iz Kaludre?
- Zašto Radna grupa za nestala lica nije obaveštena o svim aktivnostima na terenu?
Šta dalje: Ključno je sačekati nalaze forenzičara, omogućiti pristup braniteljima i transparentnu koordinaciju nadležnih institucija kako bi se utvrdile činjenice. Dok se ne objave verifikovani rezultati, spekulacije i političke optužbe će verovatno nastaviti da zaoštravaju atmosferu na terenu.
Napomena: Svi navodi o identitetu privedenih i pripadnosti posmrtnih ostataka treba smatrati privremenim dok se ne dobiju zvanični forenzički rezultati i sudski postupci.
Pomozite nam da budemo bolji.
