Izložba „Reci mi, Jug“ u Beit Beirutu prikazuje porodične fotografije, svedočenja i uspomene iz Južnog Libana, otvorena od maja. U prvih šest nedelja imala je više od 7.200 posetilaca, uz preko 130 poruka i 90 crteža koji su postali deo postavke. Projekat, rođen u kratkom roku i pod pritiskom rata, teži da prikaže Jug kao živo i složeno mesto, čuvajući sećanja i identitet zajednice.
„Reci mi, Jug“: Glasovi, Fotografije i Sećanja Južnog Libana u Beit Beirutu
Family photographs from South Lebanon displayed at the Beit Beirut museum - Clara Nabaa/Euronews
Muzej Beit Beirut u Sodeco četvrti u Bejrutu od maja prikazuje izložbu „Reci mi, Jug“ koja kroz porodične fotografije, svedočenja i uspomene osvetljava složenu stvarnost Južnog Libana. Projekat je nastao brzo — odluka o otvaranju doneta je samo tri nedelje pre inauguracije — i od početka je izazivao dilemu da li je pravo vreme za izložbu o regionu čije rane još nisu zalečene.
Zašto izložba sada?
Organizatori su, kako objašnjava izvršna direktorica inicijative Delphine Abi Rached, smatrali da kulturni odgovor ima svoje mesto u trenutku krize. Cilj nije bio prikazati Jug samo kao prostor razaranja, već očuvati njegove priče, identitet i sećanja pre nego što budu zaboravljeni.
يورونيوز
Tim se našao između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti — bespomoćan pred neizvesnošću, ali uveren da ne postoji „pravi trenutak“ za ćutanje.
Odjek kod publike
Posle šest nedelja izložbu je posetilo više od 7.200 ljudi. Posetioci su ostavili preko 130 poruka i oko 90 crteža koji su postali sastavni deo postavke; organizatori beleže stotine priča i crteža koji izložbu čine dinamičnom arhivom kolektivnog sećanja. Do sada nisu zabeležene negativne reakcije od ljudi sa juga, što je, kako kažu kuratori, prevazilazi početne strahove.
Učestvovanje zajednice
Kuratorica Nour Nasr ističe da izložba nije zamišljena kao statična postavka: posetioci svoje poruke, crteže i fotografije ostavljaju u specijalno predviđenim prostorima, pretvarajući publiku u koautora izložbe. Mnogi su pisali pismo svom selu, grobu voljene osobe ili sećanje s dedom i bakom — teme gubitka, nostalgije i pripadnosti često se ponavljaju.
يورونيوز
Iz ličnih priča
Jana, 22: Osećala je da je unutar izložbe zaista proživela priče o oslobađanju Juga i zatvoru Khiam zahvaljujući snimcima i svedočenjima. Naglašava da izložba ne pokazuje samo bol, već i nadu, dok kombinuje zvuk i sliku kako bi posetiocu približila ljudska iskustva izvan političkih narativa.
Nawal, 47: Vraćena je uspomenama na povratak u selo pre 26 godina — događaje koje opisuje kao jedne od najsrećnijih dana u životu. Izložba joj je omogućila emotivan povratak tim trenucima radosti i nostalgije.
A visitor to the exhibition listens to voice of the present - Clare Nabaa/Euronews
Arhiviranje i budućnost izložbe
U poslednjim nedeljama mnogi su doneli dodatne fotografije i porodične albume: oko sto fotografija stiglo je iz oblasti Bint Jbeil, a tu su i snimci iz Nabatiyeh al-Fawqa i okupiranog zamka Beaufort koji će biti prikazani kad izložba ponovo otvori u septembru. Abi Rached naglašava da cilj nije puko sakupljanje materijala, već priznavanje iskustava i očuvanje kolektivne memorije kao potvrde postojanja i identiteta zajednice.
Izložba pravi kratku pauzu od početka avgusta, ali kuratori ističu da je postavka u stalnoj promeni i da će se vraćati prilagođavana doprinosima posetilaca. Suština projekta, kažu, ostaje: čuvati i slušati glasove Juga — sada i ubuduće.
Pomozite nam da budemo bolji.
