Predsednik Odbora za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije Milovan Drecun ocenio je da premijer Albanije Albin Kurti pokušava da preuzme akumulaciju Gazivode i kontrolu hidroelektrane, dok u isto vreme traju rušenja objekata koja, prema njegovim rečima, zaobilaze lokalne nadležnosti na severu Kosova i Metohije.
Podsetnik na 'Lake Trump'
Pre šest godina, tadašnji američki izaslanik za dijalog Richard Grenell objavio je fotografiju jezera Gazivode i na Tviteru je komentarisao ime 'Lake Trump' u trenutku potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, koji je predviđao i zajedničko upravljanje akumulacijom kroz studiju izvodljivosti.
Drecunova ocena
Drecun tvrdi da aktuelne mere Prištine, uključujući rušenja objekata srpskih vlasnika na području Gazivoda, idu protiv ideje o zajedničkoj eksploataciji koju su predlagale SAD u okviru Vašingtonskog sporazuma. On navodi da se demoliranjem objektata ciljano zaobilaze opštinske nadležnosti na severu Kosova i Metohije gde su na vlasti predstavnici Srba.
"Ako bi time dobio punu kontrolu, to bi bilo suprotno američkom predlogu nakon Vašingtonskog sporazuma o zajedničkoj eksploataciji Gazivoda... iz dana u dan pojačava pritisak na srpski narod," rekao je Drecun, kako prenosi portal Kosovo Online.
Drecun takođe ocenjuje da Kurtijeva administracija koristi politički vakuum — neformiranu izvršnu vlast i nefunkcionalne institucije — što Srpskoj listi onemogućava da efikasno ospori takve poteze, dok su, prema njegovim rečima, reakcije međunarodne zajednice nedovoljne.
Strategija i posledice
Na pitanje da li strateški dijalog Beograda i Vašingtona može promeniti situaciju na terenu, Drecun je rekao da ne očekuje promenu američkog stava o statusu Kosova, ali da poboljšanje bilateralnih odnosa može pozitivno uticati na tretman srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Takođe je istakao da je administracija Donalda Trumpa navodno odustala od politike direktnog pritiska na Beograd da prizna takozvano Kosovo.
Situacija oko Gazivoda ostaje izvor tenzija i predmet političkih optužbi sa obe strane. Događaji na terenu prate se i kroz diplomatske kanale, dok lokalne zajednice i dalje osećaju posledice spora oko upravljanja akumulacijom.
