Najvažnije: DHS je zabranio uvoz od još 43 kompanije povezane sa prisilnim radom Ujgura, čime je broj firmi na crnoj listi porastao na 187. Više od milion Ujgura bilo je pritvoreno od 2017. godine, a oko 500.000 i dalje boravi u re-edukacionim objektima. SAD, Kanada i UK ocenile su postupke Kine kao genocid, dok je međunarodna reakcija podeljena.
DHS Zabrana: Još 43 Kompanije Na Crnoj Listi Zbog Prisilnog Rada Ujgura — Ukupno 187
Američki Department of Homeland Security (DHS) proširio je zabranu uvoza proizvoda povezanih s prisilnim radom u Kini dodavanjem 43 nove kompanije na listu. Time je ukupan broj firmi za koje se procenjuje da koriste prisilni rad Ujgura i drugih etničkih manjina u regionu Xinjiang porastao na 187 — što je povećanje od oko 30%.
Šta je objavio DHS
DHS je naveo da su mere usmerene na zaštitu američkih radnika i sprečavanje da proizvodi izrađeni prinudnim radom uđu na američko tržište. „Američki radnik ne sme da bude potisnut i prevaren od strane stranih firmi koje koriste robovski rad,“ izjavio je sekretar DHS-a Markwayne Mullin.
Ko su Ujguri i šta se događa u Xinjiangu
Ujguri su pretežno muslimanska turkijska etnička grupa poreklom iz severozapadnog regiona Xinjiang. Procene govore o 11–12 miliona Ujgura koji žive u tom regionu. Prema Council on Foreign Relations i drugim izvorima, više od milion Ujgura bilo je pritvoreno od 2017. godine, dok oko pola miliona i dalje boravi u tzv. re-edukacionim kampovima ili sličnim objektima.
Izveštaj Kancelarije Ujedinjenih nacija za ljudska prava iz 2022. godine ukazao je na obrasce tortura i drugih oblika surovog, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja u periodu 2017–2019.
Prema izveštajima ljudskih prava, prakse uključuju prisilan rad, verska ograničenja, razdvajanje porodica, prisilne sterilizacije, akademsku i kulturnu asimilaciju dece i prisilno odricanje od islamske prakse. Mnogi zatvorenici nisu bili formalno optuženi i nisu imali mogućnost pravne žalbe.
A worker carries packaging of local specialty products at Jinshan market in Altay prefecture, in the northwest Xinjiang Uyghur Autonomous Region of China, Wednesday, June 10, 2026. (AP Photo/Andy Wong)
Međunarodni odgovor i ekonomske posledice
Godine 2021. SAD su ocenile kineske mere prema Ujgurima kao genocid; Kanada i Ujedinjeno Kraljevstvo su se pridružile toj oceni. Kao odgovor, SAD su pojačale restrikcije kroz Uyghur Forced Labor Prevention Act, EU je uvela zabranu uvoza robe proizvedene prinudnim radom 2024. godine, a Velika Britanija predlaže kaznene mere za kompanije koje koriste prisilni rad u lancima snabdevanja.
Ipak, međunarodna reakcija ostaje podeljena: 2022. godine oko 60 zemalja, među kojima su i neke muslimanske države, podržalo je kineski stav da je situacija unutrašnja stvar Kine, što je naišlo na kritike od strane organizacija za ljudska prava.
Šta ovo znači za kompanije i potrošače
Proširenje crne liste ukazuje na jačanje kontrole lanaca snabdevanja i potragu za alternativama koje nisu povezane s prisilnim radom. Kompanije koje posluju globalno suočavaju se s većim pritiskom za proveru dobavljača (due diligence), transparentnost i poštovanje ljudskih prava.
Fotografija: Radnik nosi ambalažu lokalnih proizvoda na tržnici u prefekturi Altay, Xinjiang. (AP Photo/Andy Wong)
Zaključak: Povećanje broja firmi na listi DHS-a signalizira intenziviranje međunarodnih napora da se prekinu ekonomske veze sa praksama prinudnog rada u Xinjiangu. Ipak, političke i diplomatske podele otežavaju jedinstvenu globalnu reakciju.
Pomozite nam da budemo bolji.
