Asteroid 99942 Apophis (≈370 m) proći će u aprilu 2029. na manje od 32.000 km od Zemlje, bez neposredne opasnosti za planetu. Giulia Schettino i Alessandro Rossi upozoravaju da sitni svemirski otpad u geosinhronoj orbiti može, iako veoma retko, udariti u asteroid i stvoriti krater i oblak izbačenog materijala. Takav sudar bi otežao razdvajanje promena izazvanih Zemljinom gravitacijom od efekata kolizije, pa autori pozivaju na poboljšano praćenje otpada na visokim orbitama pre 2029.
Apophis U Aprilu 2029: Prolazak Pored Zemlje I Rizik Od Svemirskog Otpada
Asteroid Apophis will fly past Earth on 13 April 2029. (ESA-Science Office CC BY 4.0 INT)
U aprilu 2029. asteroid 99942 Apophis, stena prečnika oko 370 metara, proći će na manje od 32.000 km od Zemlje — blizu, ali bez neposredne opasnosti po planetu.
YouTube Thumbnail
Šta znamo o susretu
Poslednje proračune ukazuju da Apophis neće udariti u Zemlju. Međutim, taj bliski prolazak predstavlja jedinstvenu naučnu priliku: Zemljina gravitacija može značajno izmeniti rotaciju asteroida, izazvati klizišta ili čak seizmičku aktivnost na njegovoj površini i otkriti strukturu ispod kore.
The projected trajectory of Apophis carries it harmlessly past both Earth andthe Moon. (ESA)
Rizik od svemirskog otpada
Fizičarka Giulia Schettino i astrodinamčar Alessandro Rossi (IFAC-CNR) upozoravaju da ljudski otpad u geosinhronoj orbiti (GEO, oko 36.000 km) može, u malom ali stvarnom broju scenarija, udariti u Apophis tokom prolaska. Iako većina poznatog otpada kruži znatno niže od ove visine, nevidljivi sitni fragmenti u GEO mogu predstavljati rizik.
YouTube Thumbnail
Zašto bi to smetalo nauci
Udar ne bi značajno promenio orbitu Apophisa — posledice bi bile verovatno mali krater i oblak izbačenog materijala (ejecta). Problem je u tome što bi takav sudar zamutio tumačenje efekata koje izaziva Zemljina gravitacija, pa bi bilo teže razlučiti koje promene su prirodni rezultat gravitacionog delovanja, a koje potiču od kolizije.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
"Najvažnije je naglasiti da nijedan udar ne bi značajno promenio orbitu asteroida," kaže Rossi. "Posledice bi verovatno bile mali krater i oblak izbačenog materijala, koji bi mogli biti detektovani preletajućim letelicama."
Posmatanja i posledice
ESA-in RAMSES i NASA-in OSIRIS-APEX planiraju da prate susret u detalje i iskoriste ga za proučavanje unutrašnje strukture i dinamike Apophisa. Ako dođe do sudara pre njihovog dolaska, instrumenti bi mogli zabeležiti dodatne znakove (krater, ejecta, seizmičke impulse), ali bi interpretacija tih podataka postala složenija.
Šta je verovatno — i šta treba uraditi
Simulacije pokazuju da je verovatnost direktnog udara mala, ali ne zanemarljiva. Sudar takođe ne bi pokrenuo lančanu reakciju po Kesslerovom scenariju u GEO regionu, jer je tamo populacija otpada ređa nego na niskoj orbiti. Autori studije pozivaju na poboljšano kartiranje sitnog otpada na visokim orbitama pre 2029. godine — među ostalim, nove nadzorne sposobnosti Sistema evropskog nadzora svemira trebalo bi da pomognu u tome.
Rad Schettino i Rossija objavljen je u The Planetary Science Journal. Apophisov prolazak predstavlja retku priliku za nauku — ali i podsetnik koliko je važno bolje pratiti i čistiti visoke Zemljine orbite.
Pomozite nam da budemo bolji.
