Morski iguani pasu alge pod vodom i zbog toga unose velike količine soli. Njihove ekstra velike solne žlezde filtriraju Na+, K+ i Cl- iz krvi i izlučuju koncentrisanu slanu tečnost u nosne prolaze. Oko 95% natrijuma i hlorida i ~80% kalijuma eliminiše se kroz nos, uz minimalan gubitak vode. Klimatske promene i češći El Niño događaji predstavljaju ključnu pretnju za ovu vrstu.
Zašto 95% Soli Morskih Iguana Izlazi Kroz Nos?
© Maridav/Shutterstock.com
Morski iguani (Amblyrhynchus cristatus) su jedinstveni među gušterima: jedini su koji redovno plivaju i pasu alge pod vodom. Zbog ishrane algama i gutanja morske vode, unose velike količine soli. Da bi održe ravnotežu elektrolita i minimizovali gubitak vode, evoluirale su im moćne solne žlezde koje izlučuju većinu natrijuma i hlorida kroz nos.
Marine Iguanas are herbivores that graze underwater by cropping algae off rocks.©Andy Deitsch/Shutterstock.com
Kako funkcionišu solne žlezde?
Ekstra velike egzokrine solne žlezde smeštene su u ulegnućima između nosa i krova lobanje. One aktivno filtriraju jone natrijuma (Na+), kalijuma (K+) i hlorida (Cl-) iz krvotoka i stvaraju visoko koncentrisanu slanu tečnost koja se sliva u nosne prolaze. Kada iguana snažno izdahne ili 'kihne', izbacuje taj rastvor pod pritiskom — ponekad u obliku prskanja koje može dosegnuti nekoliko stopa (oko 1–2 m), ostavljajući beličaste naslage soli na glavi i telu.
Marine iguanas squirt concentrated salt water out through their nostrils.©Maridav/Shutterstock.com
Koliko soli izbacuju?
Studije u Physiological Zoology pokazale su da jedna jedinka u proseku može uneti oko 0,33 g natrijuma, 0,14 g kalijuma i 0,56 g hlorida dnevno kada se hrani algama i pije morsku vodu. Isti rad navodi da oko 95% unetog natrijuma i hlorida i oko 80% unetog kalijuma bivaju eliminisani kroz nosne sekrecije, što je efikasan način izbacivanja soli uz minimalan gubitak vode.
During El Niño events, starving marine iguanas become more vulnerable to predators. Here, a Galapagos hawk,Buteo galapagoensis, eats a small marine iguana.©Wirestock/iStock via Getty Images
„Iguane počinju da obrađuju i izbacuju sol čim je unesu, efikasno pomerajući i eliminišući te jone da bi održale solni balans.“
Ponašanje i faktori koji utiču na izbacivanje soli
Morski iguani su kolonijalni: često se prskaju i međusobno, zbog čega su grupe prekrivene kredastim belim naslagama. Terenska istraživanja na ostrvu San Cristóbal pokazala su da veće jedinke češće izlučuju so nego manje, a učestalost „kihanja“ raste nakon oseke, kada je hranjenje koncentrisanije u slanijim zonama.
Pretnje i zaštita
Tokom jakih El Niño događaja voda oko Galapagosa se zagreva, crvene i zelene alge postaju retke i zamenjuju se smeđim algama koje su manje hranljive i teže svarljive. To dovodi do dramatičnih padova u broju jedinki — lokalne stope smrtnosti mogu biti od oko 10% do čak 90%, u zavisnosti od jačine događaja. Klimatske promene povećavaju učestalost i intenzitet ovakvih događaja, zbog čega je morski iguan na listi IUCN-a kao "Ranjiva" (Vulnerable).
Interesantno, preživeli primerci često budu manji: istraživanja objavljena u Nature ukazuju da se morske iguane mogu smanjivati i zatim ponovo rasti više puta tokom života — još jedna neobična adaptacija na promenljive uslove.
Zaključak: Solne žlezde morskih iguana su izvanredan primer prilagođavanja na život u slanoj, promenljivoj sredini. One omogućavaju efikasno izbacivanje soli kroz nosne prolaze, što štedi vodu i omogućava opstanak u morskom okruženju — ali klimatske promene i promene u raspoloživosti algi ozbiljno ugrožavaju njihove populacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
