Naučnici su utvrdili da je intenzivno crpljenje podzemnih voda tokom suše 2020–2022. uzrokovalo ubrzano potonuće delova Dolina Sacramenta i trajni gubitak kapaciteta akvifera — izgubljeni volumen je, po istraživačima, sličan godišnjoj potrošnji San Franciska. To smanjuje mogućnost skladištenja vode u budućim sušama. Stručnjaci predlažu dopunjavanje akvifera kad ima viška površinske vode i bolje upravljanje potražnjom kao ključne mere.
Dolina Sacramenta Potonula Do 30 cm Godišnje — Deo Akvifera Izgubio Trajni Kapacitet
Photo Credit: iStock
Naučnici upozoravaju da je Dolina Sacramenta u Kaliforniji tokom suše 2020–2022. tonula brže nego što se očekivalo, a deo štete ispod površine mogao bi biti nepovratan. To znači da jedan od najvažnijih rezervnih izvora vode u regionu može imati manje prostora za skladištenje kada se ponovo pojave suvi uslovi.
Prema novoj studiji, intenzivno crpljenje podzemnih voda dovelo je do toga da su se neki delovi doline spuštali gotovo stopu godišnje (približno 30 centimetara), navodi The Sacramento Bee. Istraživanje takođe zaključuje da je akvifer trajno izgubio deo svoje sposobnosti skladištenja vode.
Koautorka studije, Kristel Chanard, procenjuje da je izgubljeni kapacitet otprilike jednak godišnjoj potrošnji vode grada San Franciska.
"Vode i dalje ima, ali je to veliki gubitak", rekla je Chanard, prenosi Bee.
Za analizu su korišćeni visokorezolutni satelitski podaci u kombinaciji sa zabeleškama o podzemnim vodama za period od 2016. do 2022. godine. U ranijem delu tog perioda tlo se sabijalo i potom delimično oporavljalo, ali do 2021. akvifer je, čini se, prešao u fazu u kojoj kompresija više nije bila reverzibilna.
Istraživači navode da je glavni okidač bio intenzivno crpljenje podzemnih voda tokom suše. U uslovima kada reke, rezervoari i snežni pokrivač ne obezbeđuju dovoljno vode, podzemne vode postaju ključna rezerva — u Dolini Sacramenta one pokrivaju približno 30% ukupnih potreba, a u sušnim godinama njihov udeo je i veći.
US Geological Survey objašnjava da voda pomaže da se podrži podzemna struktura; uklanjanje velikih količina vode može uzrokovati sabijanje slojeva tla i stena, a ako se to sabijanje stabilizuje kao trajno, akvifer gubi deo svoje skladišne sposobnosti.
David Guy, predsednik Northern California Water Association, ukazuje da su, zbog smanjenih isporuka površinske vode 2022. godine, neki snabdevači dobili samo 0% do 18% očekivanih isporuka (ugovori predviđaju 75% u kritično suvim godinama). To je podstaklo veće oslanjanje na bunare i povećano crpljenje.
Chanard upozorava da klimatske projekcije pokazuju da slični pritisci verovatno neće nestati uskoro, pa je potrebno bolje razumeti kako takvi događaji utiču na kapacitet podzemnog skladištenja.
Kako smanjiti štetu
Stručnjaci i lokalni menadžeri predlažu dve glavne mere: dopunjavanje akvifera kada ima viška površinskih voda i upravljanje potražnjom kako bi se smanjila zavisnost od intenzivnog crpljenja.
Jordon Navarrot, zamenik menadžera Reclamation District No. 108, navodi da lokalne agencije već sprovode strategije za bolje balansiranje izvlačenja i dopunjavanja. Jedna od važnih metoda je in-lieu recharge — slanje viška površinskih voda korisnicima kako bi smanjili potrebu za pumpanjem iz bunara.
"U svim problematičnim oblastima Dolina Sacramenta radi se stvarno na suzbijanju potonuća ... Mislim da smo na pravom putu", rekao je Navarrot.
Studija bi, prema Davidu Guyu, trebala poslužiti kao "signal upozorenja" za regionalne zvaničnike da ubrzaju napore u upravljanju vodnim resursima pre nego što potonuće postane još ozbiljnije.
Šta to znači za budućnost: trajni gubici skladišnog kapaciteta smanjuju fleksibilnost regiona da odgovori na naredne suše. Rešenja uključuju infrastrukturne i upravljačke promene, kao i dugoročnu koordinaciju između agencija, lokalnih korisnika i naučnika.
Pomozite nam da budemo bolji.
