Nova istraživanja ukazuju da bull ajkule blago preferiraju društvo rođaka. Analiza genetskih podataka i šestogodišnja posmatranja na Shark Reef Marine Reserve (Fidži) otkrila su efekat koji su autori nazvali „kinfluence“, posebno izražen među mužjacima i kroz blizinu i sinhronizovane interakcije. Nalazi menjaju uobičajeni pogled na ajkule kao isključivo samotne predatore i imaju implikacije za očuvanje vrste.
Bull ajkule biraju rođake: „kinfluence“ menja pogled na njihove društvene veze
Bull sharks at Shark Reef Marine Reserve. (Natasha D. Marosi via SWNS)
Nova studija pokazuje da bull ajkule (Carcharhinus leucas) blago preferiraju druženje sa rođacima. Istraživanje, zasnovano na genetskim analizama i šest godina terenskih posmatranja na Shark Reef Marine Reserve (Fidži), otkriva suptilne, ali značajne veze između srodstva i socijalnog ponašanja ovih velikih predatora.
New research shows that sharks prefer to hang out with their relatives, suggests a new study. (Natasha D. Marosi via SWNS)
Tim naučnika sa Univerziteta u Exeteru, Lancaster University i Fiji Shark Lab uveo je termin kinfluence da opiše uticaj srodstva na društvenu strukturu. Iako većina odraslih jedinki nije blisko srodna, pojedinačne ajkule su nešto češće sklone da se zadržavaju i socijalizuju sa rođacima nego sa nerodacima.
Researchers found that bull sharks have a slight preference for spending time with relatives. (Natasha D. Marosi via SWNS)
Kako su merili društvene veze? Istraživači su koristili dve glavne metrike: posmatranja „asosijacija“ zasnovanih na blizini (dve ajkule u razmaku do jedne dužine tela) i usmerene socijalne interakcije — paralelno plivanje, konfiguracije tipa „lead-follow“ i „pridruživanje“ kada jedna ajkula aktivno usmerava kontakt i sinhronizaciju s drugom.
A research team used genetic data and six years of observations at Shark Reef Marine Reserve in Fiji, where adult bull sharks regularly gather. (Natasha D. Marosi via SWNS)
„Velike ajkule se često smatraju samotnjacima, ali otkrili smo da bull ajkule aktivno biraju društvene partnere — a srodstvo je još jedan, ranije nepoznat faktor u toj dinamici,“ kaže Natasha Marosi, vođa studije i osnivačica Fiji Shark Lab.
Efekat srodstva najizraženiji je kod parova mužjaka i deluje pored ranije identifikovanih faktora kao što su pol, starost i veličina. Autori objašnjavaju da mehanizmi ranog prepoznavanja — kada se puni i polubraća odgajaju u istim rekama i estuarijima — mogu omogućiti ajkulama da identifikuju rođake i kasnije u životu.
Konsekvence za očuvanje: Iako porodične veze mogu igrati veću ulogu u društvenoj strukturi, visoka smrtnost mladunčadi u priobalnim staništima — često povezana sa ilegalnim ribolovom — znači da relativno mali broj srodnika dočeka odraslo doba, što otežava detekciju šireg efekta kinfluence.
Andrew Griffiths sa Univerziteta u Exeteru dodaje da otkriće menja stereotip o ajkulama kao isključivo samotnim predatorima i ukazuje na složenu, dinamičnu društvenu mrežu koja je oblikovana kombinacijom srodstva, polnih uloga i demografskih faktora.
Zašto je to važno?
Razumevanje kako i zašto se ajkule udružuju može pomoći u planiranju efikasnijih mera zaštite staništa i upravljanja vrstom, posebno kada su lokalne populacije pod pritiskom ljudskih aktivnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
