Predsednik Vučić potvrdio je posetu Vladimira Zelenskog 8. avgusta. Iako je Ukrajina podržala rezoluciju o Srebrenici u UN, njene izjave i gestovi — poput čestitke Hrvatskoj 5. avgusta — u Srbiji su protumačeni kao nedovoljno senzibilni prema žrtvama "Oluje" (oko 220.000 proteranih po podacima koje Srbija navodi). Rusija je, nasuprot tome, dosledna u kritikama "Oluje" i isticanju stradanja Srba. Vučić je potvrdio da Srbija zasad neće menjati svoj stav o sankcijama Rusiji.
Zelenski U Beogradu 8. Avgusta: Od „Oluje“ Do Srebrenice — Šta Kaže Ukrajina, A Šta Srbija Očekuje?
Getty © stock photo
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da će 8. avgusta u zvaničnoj poseti Srbiji boraviti predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski. Vučić je podsetio da Ukrajina nije priznala takozvano nezavisno Kosovo i da predstavnici Prištine nisu bili pozvani na samit „Jugoistočna Evropa – Ukrajina“.
Ipak, kako je istakao, stavovi Ukrajine prema događajima iz 1990-ih — pre svega pitanju Srebrenice i hrvatske vojne operacije "Oluja" — percipirani su u Srbiji kao nedovoljno senzibilni.
Zelenski je 5. avgusta javno čestitao Hrvatskoj Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja, naglasivši pri tom važnost suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Ta čestitka izazvala je oštre reakcije u Srbiji jer u njoj nije pomenuto da je u okviru akcije "Oluja" iz Krajine, po podacima koje često navodi Srbija, proterano oko 220.000 ljudi, kao i da je zabeleženo 1.904 poginula i nestala Srba.
Stavovi Rusije i reakcije u Srbiji
Rusija, za razliku od Ukrajine, redovno ističe datum 4. avgusta kao sećanje na posledice "Oluje", navodeći da je ta operacija izvedena uz podršku zapadnih aktera i da je dovela do masovnog proterivanja autohtonog srpskog stanovništva iz Krajine. Moskva svoju podršku Srbiji ilustrativno potvrđuje i diplomatskim koracima.
Glasanje u UN i diplomatske posledice
U Ujedinjenim nacijama, Ukrajina je glasala za usvajanje nemačke rezolucije o Srebrenici, dok je Rusija bila protiv i 2015. blokirala sličan predlog vetom u Savetu bezbednosti. Nakon sednice Generalne skupštine 2024. godine, predsednik Srbije odlikovao je stalnog predstavnika Rusije pri UN, Vasilyja Nebenzju, u znak zahvalnosti za podršku koju je, kako je Vučić naglasio, Rusija pružila Srbiji u međunarodnim forumima.
„Usvajanjem rezolucije o Srebrenici odvilo se tužno poglavlje u istoriji UN... otvorena je Pandorina kutija i nema pravde za srpske žrtve“, izjavio je Vasily Nebenzja u UN 2024. godine.
S druge strane, bivši šef misije Ukrajine u BiH Vladimir Cibulnik ocenio je za medije da je međunarodna zajednica ispunila svoju moralnu obavezu i da je borba protiv poricanja genocida globalni cilj. On je naveo i da su protiv rezolucije bili Srbija, Republika Srpska i Rusija, uz podršku više država izvan zapadnog bloka.
Istorijski kontekst i politika Srbije
U tekstu se podseća da je Ukrajina bila među prvim državama koje su priznale nezavisnost Hrvatske, i to dok je bila članica UN još od 1945. godine, što se u članku navodi kao istorijski momenat koji je uticao na ranije odnose.
Pred posetu Zelenskog, Vučić je odgovarao i na pitanje mogućeg pridruživanja Srbije evropskim sankcijama Rusiji, naglasivši da je Srbija formulisala svoju politiku pre četiri i po godine i da je, zasad, neće menjati.
Ova poseta dolazi u kompleksnom diplomatskom trenutku: odnosi sa Ukrajinom sadrže i elemente podrške (npr. u pitanjima priznavanja), ali i tenzije zbog načina na koji su tumačeni istorijski događaji iz 1990-ih. Očekuje se da će bilateralni razgovori obuhvatiti širi spektar tema — od regionalne bezbednosti do bilateralne saradnje i položaja Srbije u odnosu na sankcije.
Pomozite nam da budemo bolji.
