Poljoprivreda i životna sredina pod udarom: Ekološka i ekonomska cena ruske invazije na Ukrajinu

BROVARY, UKRAJINA — Ruski udari nastavljaju da ostavljaju teške posledice po civilno stanovništvo, infrastrukturu, poljoprivredu i životnu sredinu Ukrajine. Članci i izveštaji UN, UNESCO-a, Svetske banke i drugih organizacija dokumentuju razmere štete i dugoročne posledice koje se osećaju i van granica zemlje.

Raketni napadi i ljudske žrtve

5. avgusta, napadi na Kijev i okolinu su odneli najmanje 17 života, a u Brovariju je poginulo osam civila. Ujedinjene nacije su ukazale da je jul bio "najsmrtonosniji mesec za ukrajinske civile od aprila 2022.", navodeći razornu sposobnost raketnih i dron napada nad domovima, školama, stanicama javnog prevoza, vodovodnom infrastrukturom i humanitarnim skladištima.

Obim štete i kulturne lokacije

Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava potvrdila je preko 65.000 civilnih žrtava od početka pune invazije u februaru 2022. UNESCO je do 29. jula zabeležio više od 500 oštećenih kulturnih lokacija, dok je New York Times izvestio o preko 210.000 oštećenih stambenih i javnih objekata. Zajednička procena ukrajinske vlade, Svetske banke, Evropske komisije i UN procenila je troškove obnove na skoro 588 milijardi dolara.

Uticaj na poljoprivredu

Pre rata, Ukrajina je bila među svetskim liderima u proizvodnji i izvozu žitarica i suncokretovog ulja: prema USDA iz 2021. zauzimala je visoke pozicije u proizvodnji pšenice, kukuruza, ječma i suncokretovog ulja, a imala je i preko 55% obradive površine teritorije. Međutim, rat je ozbiljno ugrozio ovu ulogu.

Radio France Internationale je izvestio da je samo u 2025. skoro 1.000.000 hektara bilo pogođeno požarima i ratnim dejstvima, pri čemu je oko trećina toga bila poljoprivredna zemlja. Pored toga, procene ukazuju da je oko 30% teritorije zaraženo minama i neeksplodiranim ubojitim sredstvima, što čini velike površine neprikladnim za obradive aktivnosti.

Ekološke posledice i zagađenje

Eksplozije, oštećene industrijske instalacije i curenja iz oštećenih postrojenja izazvali su zagađenje vazduha, voda i zemljišta hemijskim supstancama. Granatiranje fabrike i infrastrukturnih objekata dovelo je do oštećenja kanalizacionih cevi i sistema za prečišćavanje, što je rezultovalo ispuštanjem otpadnih voda u reke i sisteme vodosnabdevanja.

Poplava nakon rušenja brane Nova Kakhovka (jun 2023) prekrila je desetine hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta, kontaminisala akumulaciju naftom i hemikalijama i uništila staništa i stoku, čime je značajno narušena plodnost tla i lokalni bilans biodiverziteta.

Bezbednost nuklearnih objekata

Napadi i vojne aktivnosti u blizini nuklearnih lokacija predstavljaju dodatni rizik. Incidenti uključuju udar dronom na skladište potrošenog nuklearnog goriva blizu Černobilja i oštećenja zaštitnog luka iz 2025. godine, kao i učestale vojne aktivnosti u okolini Zaporoške nuklearne elektrane. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) kontinuirano prati i izveštava o situaciji.

Izvoz žitarica i globalne posledice

Na početku invazije zabeleženi su slučajevi otimanja žitarica i prinudne distribucije useva iz okupiranih područja; takođe je uvedena i blokada Crnog mora koja je poremetila ključne izvozne puteve. UN-ova Inicijativa za žito iz Crnog mora iz 2022. privremeno je ublažila poremećaj, ali je bila prekinuta sredinom 2023. Ukrajina sada traži alternativne rute za izvoz dok ruski udari ponovo ciljaju luke i brodove.

Pravni koraci i potraživanja

Ukrajinska vlada preduzima pravne korake za odgovornost i naknadu štete. Vrhovna rada je 30. aprila ratifikovala Konvenciju o uspostavljanju Međunarodne komisije za potraživanja za Ukrajinu, mehanizam unutar Saveta Evrope koji će razmatrati zahteve za nadoknadu štete. Ukrajina priprema potraživanje koje premašuje 57 milijardi dolara za ratne emisije gasova sa efektom staklene bašte i ekološku štetu.

Zaključak

Nastavak sukoba preti daljim razaranjima poljoprivrednih resursa, ekosistema i bezbednosti stanovništva. Implementacija međunarodnih mehanizama za naknadu biće ključna za oporavak, ali praksa i iznosi obeštećenja ostaju neizvesni. Situaciju će i dalje pratiti međunarodna zajednica zbog posledica po globalnu sigurnost hrane i životnu sredinu.