Vazdušni sukobi između Rusije i Ukrajine intenzivirali su se dok su kopnene linije relativno statične. Oba tabora koriste više dronova, krstarećih i balističkih raketa, što dovodi do značajnijih udara na energetsku i logističku infrastrukturu. UN je zabeležio porast civilnih žrtava; stručnjaci upozoravaju da postojeći PVO sistemi teško odgovaraju na talase dronova. Diplomatija danas deluje ograničeno, a eskalacija ostaje realna opcija.
Vazdušni rat se zaoštrava: dronovi i rakete pogađaju infrastrukturu, civili plaćaju cenu
A rescuer worker walks through the rubble of a multi-story residential building damaged in a Russian ballistic missile strike in the Ukrainian capital of Kyiv on July 6. - Genya Savilov/AFP/Getty Images
Dok su kopnene linije u invaziji Rusije na Ukrajinu relativno statične, sukob u vazduhu se ubrzano zaoštrava. Oba pola pojačavaju napade dronovima, krstarećim i balističkim raketama, što dovodi do sve češćeg gaženja ključne energetske i logističke infrastrukture i porasta civilnih žrtava.
Šta se menja u načinu ratovanja
Analitičari navode da ofanzivne sposobnosti obe strane sada nadmašuju kapacitete njihovih sistema protivvazdušne odbrane (PVO), pa veliki broj projektila i dronova dopire do ciljeva. To rezultira većim razaranjem rafinerija, trafostanica, magacina i saobraćajne infrastrukture.
„Uočavamo definitivno povećan broj napada i povećan broj žrtava“,
rekao je Olha Polishchuk, rukovodilac istraživanja za Istočnu Evropu u ACLED-u, uz napomenu da se proširila i raznovrsnost ciljeva.
Ukrajinski dalekometni udari i ciljanja u Rusiji
Ukrajina je znatno unapredila tehnologiju naprednih dronova i proširila kampanje dubokih udara u rusku teritoriju. Krajem juna predsednik Volodimir Zelenski je pokrenuo 40-dnevnu kampanju intenzivnih napada dronovima, usmerenu na rafinerije, tankere, trafostanice i logističke čvorove — a ukrajinski zvaničnici najavljuju nastavak taktike.
„Prethodnih 40 dana pokazalo je ozbiljnu slabost Rusije u presretanju“,
ocenila je Natia Seskuria iz RUSI-ja, dodajući da cilj nije samo ekonomsko slabljenje već i opterećenje ruskih resursa pred letnju ofanzivu.
A crater near what remains of a Wildberries warehouse in the Russian city of Elektrostal, which burned down following a Ukrainian drone attack. - Reuters
Ruski napadi i rast talasa napada
Istovremeno, Rusija je uvela masovniji pristup: povećava broj dronova, krstarećih i balističkih raketa po talasu kako bi preopteretila ukrajinske PVO sisteme. U julu su, prema CSIS analizi, ispaljene 139 balističke rakete — najviše u toku godine — dok su neki talasi napada prošli bez obaranja ključnih projektila.
Uticaj na civile i infrastrukturu
Posledice su teške: Ujedinjeni narodi su zabeležili najveći broj civila ranjenih i ubijenih u jednom mesecu od 2022. godine. U prvoj polovini ove godine UN je registrovao najmanje 1.396 ubijenih i 7.978 ranjenih civila u Ukrajini — porast od 37% u odnosu na isti period 2025. Većina žrtava zabeležena je na teritorijama pod kontrolom ukrajinske vlade; neki slučajevi su dokumentovani i u okupiranim oblastima.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova tvrdi da je najmanje 797 ruskih civila poginulo ove godine, podatak koji CNN i međunarodni monitori nisu mogle nezavisno da potvrde.
Odbrana, saveznici i perspektive
Ukrajina je više puta tražila dodatne sisteme kao što su Patriot, no globalne zalihe i drugi sukobi (uključujući rat sa Iranom, kako ga navodi izvor) ograničavaju isporuke. Najave o dozvoli proizvodnje komponenti za Patriot u Ukrajini bile su privremene i kasnije revidirane.
Analitičari ocenjuju da je diplomatsko rešenje trenutno teško ostvarivo dok se neće pojaviti veći pritisak na Kremlj, bilo spoljnji ili unutrašnji, ili dok sukob ne eskalira dalje.
Napomena: Sve navedene brojke i tvrdnje temeljene su na izveštajima ACLED, UN, CSIS i izjavama zvaničnika citiranih u izvornoj reportaži; neke tvrdnje o civilnim žrtvama nisu nezavisno verifikovane.
Pomozite nam da budemo bolji.
