U zaklonu oko Reaktora Br. 4 u Černobilju otkrivene su 37 vrste gljiva, pri čemu su najtamnije vrste naročito zastupljene u zonama sa visokim zračenjem. Laboratorijski radovi (Dadachova i Casadevall, 2007) i eksperiment iz 2020. ukazuju na to da neke melanizovane vrste mogu pokazivati povećan rast ili štitnu ulogu protiv zračenja. Hipoteza da melanin pretvara jonizujuće zračenje u metaboličku energiju — radiosinteza — je intrigantna, ali još nije biokemijski dokazana.
Crne Gljive U Černobilju Koje 'Vole' Zračenje — Šta Nauka Zaista Pokazuje
Image: Rui Tomé/Atlas of Mycology via Sciencealert
U ruševinama Reaktora Br. 4 u Černobilju istraživači su pronašli neobičnu biološku zajednicu: tamne, melanizovane gljive koje ne samo da preživljavaju u ekstremno radioaktivnim zonama, već u nekim slučajevima i napreduju. Ovo otkriće otvara pitanja o tome kako melanin utiče na interakciju sa jonizujućim zračenjem i kakve praktične posledice to može imati.
Šta su otkrili istraživači
Terenska ispitivanja unutar zaklona oko Reaktora Br. 4 identifikovala su 37 vrsta gljiva. Najtamnije, najjače pigmentisane vrste bile su disproporcionalno zastupljene u zonama sa najvišim dozama zračenja. Među najistaknutijim vrstama nalaze se Cladosporium sphaerospermum i druge melanizovane vrste koje su primećene kako prianjaju za metalne i betonske konstrukcije u najkontaminisanijim delovima.
Laboratorijski i svemirski eksperimenti
Istraživači Ekaterina Dadachova i Arturo Casadevall u radu iz 2007. izložili su melanizovane gljive jonizujućem zračenju u laboratorijskim uslovima. Neke vrste su, umesto oštećenja, pokazale poboljšan rast; primetno je da su reakcije vrsta specifične — na primer, Wangiella dermatitidis je pokazala stimulaciju rasta, dok je Cladosporium cladosporioides povećavala sintezu melanina bez proporcionalnog ubrzanja rasta.
U 2020. objavljen je preprint sa eksperimentom u kome je C. sphaerospermum izložena uslovima blizu Međunarodne svemirske stanice (ISS). Kroz sloj gljive prolazilo je manje zračenja nego kroz kontrolni uzorak, što podržava ideju da slojevi melanizovanih gljiva mogu delovati kao biološki „šištit“ protiv jonizujućeg zračenja.
Važno: Eksperimenti su potvrdili zaštitnu (štitnu) ulogu i promenljive reakcije pojedinih vrsta. Međutim, direktan biokemijski dokaz da melanin pretvara jonizujuće zračenje u metaboličku energiju — proces nazvan radiosinteza — još nije prikazan.
Šta je radiosinteza i gde je granica dokaza
Radiosinteza je hipoteza prema kojoj melanin može na neki način konvertovati energiju jonizujućeg zračenja u oblik koji gljiva može koristiti za metabolizam, analogno fotosintezi kod biljaka. To je intrigantna ideja i metaforički pogodna — ali je važno razlikovati hipotezu od potvrđenog mehanizma.
Kritički pregledi postojeće literature ukazuju da do danas nije dokazano: zavisno od zračenja vezano fiksiranje ugljenika, definisani biokemijski putevi koji pretvaraju jonizujuće zračenje u korisnu hemijsku energiju, niti merljiv neto dobitak energije potvrdan za radiosintezu. Dakle, dok su eksperimenti pokazali određene fenotipske promene i zaštitu, tvrdnje o 'žetvi' energije ostaju nepotvrđene.
Zašto je ovo važno
Čak i bez konačnog dokaza radiosinteze, činjenica da neke gljive dobro rastu u izuzetno radioaktivnim uslovima i imaju zaštićujuće slojeve otvara niz praktičnih i teorijskih mogućnosti: od bioremedijacije radioaktivnih lokacija do upotrebe biologije u zaštiti astronauta i opreme na misijama dubokog svemira. To je legitimna i zanimljiva naučna priča bez potrebe za senzacionalizmom.
Zaključak: Melanizovane gljive u Černobilju predstavljaju stvaran, dobro dokumentovan fenomen. Hipoteza radiosinteze ostaje otvoreno i vredno istraživanja polje, ali trenutno nema konačnih biokemijskih dokaza koji bi je potvrdili.
Pomozite nam da budemo bolji.
