Yasukuni: Svetilište, Sećanje i Diplomatija — Istorija I Kontroverze

Car Meidži je 1874. prvi put posetio mesto koje je nastalo tokom ranih godina Meidži restauracije. Od 1869. godine počeli su radovi i formalnosti koje su dovеле do osnivanja svetilišta koje će kasnije postati poznato kao Yasukuni.

Šta je Yasukuni?

Yasukuni je šintoističko svetilište i memorijal u centru Tokija gde je odato poštovanje više od 2,4 miliona ljudi koji su poginuli služeći Japanu. Umesto grobova, poginuli su u šintoističkoj tradiciji "enshrinjeni" kao kami, tj. svete duše ili božanstva.

Istorijski i verski kontekst

U periodu Meidži restauracije ideja o caru kao duhovnom središtu nacije ojačala je, a država je odigravala važnu ulogu u upravljanju šintoističkim svetilištima. Koncept Državnog šintoizma pomogao je da se zamagli granica između religije i državnog patriotizma sve do kapitulacije Japana 1945. godine.

FILE - Doves are released in prayer of peace by worshippers at the Yasukuni Shrine in Tokyo, Japan, Tuesday, Aug. 15, 2023. (AP Photo/Eugene Hoshiko, File)(AP Photo/Eugene Hoshiko)

Prekid državne kontrole i status svetilišta

U decembru 1945. američka okupaciona vlast, pod komandom generala Douglasa MacArthura, naredila je ukidanje Državnog šintoizma. Time su prekinute državne subvencije i zvanična kontrola nad religijskim praksama, a Yasukuni je postao privatna verska korporacija. Uprkos tome, zvanične posete političara i dalje izazivaju pitanja o odvojenosti države i vere.

Kontroverze oko enšrinovanja

Najsporniji aspekt Yasukunija je enšrinovanje 14 ljudi koji su osuđeni kao ratni zločinci klase A posle Drugog svetskog rata, među kojima je i premijer Hideki Tojo. Ti su postupci, izvedeni delom i u tajnosti 1978. godine, izazvali proteste u Aziji i doveli do diplomatskih tenzija sa Kinom i Južnom Korejom.

"Car Hirohito se nakon saznanja o tim enšrinovanjima više nije lično vraćao u Yasukuni," rekao je Mark R. Mullins, profesor japanskih i religijskih studija.

Naslednici cara šalju izaslanike na ključne obrede, ali nijedan car nije posetio svetilište lično nakon tih enšrinovanja.

FILE - Visitors line up to offer prayers at the Yasukuni Shrine on the 80th anniversary of Japan's surrender in World War II in Tokyo, Aug. 15, 2025. (AP Photo/Louise Delmotte, File)(AP Photo/Louise Delmotte)

Porodice, prakse i pravni sporovi

Mnoge porodice smatraju Yasukuni mestom utehe: posebno one koje nikada nisu dobile posmrtne ostatke svojih bližnjih, jer su ostaci oko milion poginulih još uvek nepoznati. Istovremeno, neke porodice tvrde da su njihovi srodnici enšrinovani bez pristanka, pa je bilo i pravnih pokušaja da se imena uklone — bez uspeha na japanskim sudovima.

Muzej Yushukan i narativi o ratu

U blizini svetilišta nalazi se Muzej Yushukan koji izlaže ratne artefakte i predstavlja verziju istorije iz ugla japanskog ratnog iskustva. Kritičari ističu da muzej često izostavlja ili umanjuje teškoće koje su pretrpele zemlje pogođene japanskom imperijalnom politikom, naročito Kina i Koreja.

Zašto je Yasukuni i dalje važan?

Za mnoge Japanace Yasukuni ostaje mesto sećanja, duhovne utehe i porodičnog obreda. Za susedne zemlje i kritičare ono je simbol militarističke prošlosti i nedovoljnog istoglasnog priznanja odgovornosti. Posete političara svetilištu i dalje imaju ozbiljne međunarodne posledice i često pokreću diplomatske reakcije.

Zaključak: Yasukuni je istovremeno svetilište i politički simbol. Njegova uloga u japanskom društvu osvetljava napetost između lične tuge, tradicionalne verske prakse i istorijskih odgovornosti prema regionalnim susedima.