Povelja o povratku jedinstva islamske zajednice u Sandžaku i Srbiji potpisana je u Novom Pazaru i formalno započinje spajanje dve ranije podeljene strukture. Dokument predviđa jednu tradicionalnu zajednicu sa sedištem u Novom Pazaru i institucionalnim vezama sa Sarajevom i reisu-l-ulemom. Potpisnici su predstavnici obe strane, a Mevlud Dudić izjavio je da "od danas imamo jednu islamsku zajednicu". Preostala pitanja biće rešavana kroz dalji dijalog i institucionalne mehanizme.
Istorijska Povelja: Ujedinjenje Islamske Zajednice Potpisano u Novom Pazaru
© Elmedin Hajrovic/ATAImages
Na Fakultetu za islamske studije u Novom Pazaru danas je svečano potpisana Povelja o povratku jedinstva islamske zajednice u Sandžaku i Srbiji, dokument kojim se formalno pokreće proces spajanja dosad podeljenih struktura.
Šta predviđa Povelja
Povelja definiše da u Sandžaku, odnosno u Srbiji, može postojati samo jedna tradicionalna islamska zajednica sa sedištem u Novom Pazaru, koja će imati trajne duhovne, kulturne i institucionalne veze sa Sarajevom i reisu-l-ulemom kao vrhovnim verskim poglavarom. Tekst posebno naglašava poštovanje Ustava i zakona Republike Srbije i određuje da zajednicu predvodi predsednik Mešihata, koji je istovremeno i muftija sandžački.
Pristupanje i ukidanje paralelnih sistema
U Povelji se navodi da svi imami, džemati i zaposleni u ustanovama koji su dosad delovali van jedinstvene strukture svojvoljno i bezuslovno pristupaju Islamskoj zajednici u Srbiji, čime paralelni sistemi formalno prestaju da postoje. Predviđeno je da preostala "sitna pitanja" budu rešavana kroz nastavak bratskih razgovora i primenu utvrđenih principa i mera.
Potpisnici i reakcije
Povelju su potpisali predstavnici obe delegacije: efendija Senad Halitović, Fuad Međedović i dr Rešad efendija Plojević, kao i efendija Muhamed Demirović, Denis Hadžibilić, hafiz Abdurahman Hujević, Eldin Ašćerić i Ferid Šehović. Na kraju je potpis stavio predsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, muftija sandžački efendija Mevlud Dudić.
U obraćanju prisutnima, Mevlud Dudić je istakao: "Od danas imamo jednu islamsku zajednicu", ocenivši da je ujedinjenje pobeda onih koji žele da deca ne naslede podele.
Poreklo podele i prethodni pokušaji pomirenja
Raskol je nastao 3. oktobra 2007. godine, kada je u Novom Pazaru osnovana Islamska zajednica Srbije, što je dovelo do paralelnog delovanja dve institucije — Islamske zajednice Srbije (sa sedištem u Beogradu i sopstvenim rijasetom) i Islamske zajednice u Srbiji (sa Mešihatom i sedištem u Novom Pazaru, povezanom sa Islamskom zajednicom u BiH). Sporovi su se odnosili na prava nad džamijama, imenovanja imama i upravljanje vakufima, a ponekad su prelazili i u ozbiljne sukobe među pristalicama.
Tokom godina bilo je više pokušaja pomirenja — uključujući tursku inicijativu iz 2011. i druge pregovore — ali su se strane najčešće razlikovale po institucionalnom modelu buduće jedinstvene zajednice. Događaji poput razduženja Adem Zilkića 2016. i smrt Muamera Zukorlića 2021. uticali su na dinamiku unutar obe strane. Tokom 2023. došlo je do dodatnih unutrašnjih podela unutar jedne od strana, što je dodatno komplikovalo položaj.
Put napred
Prethodnih meseci formirani su petočlani timovi za pregovore, koji su radili na postizanju saglasnosti, a današnja Povelja je rezultat tih razgovora. Predstavnici naglašavaju da je proces ujedinjenja započet, ali da će se praktična pitanja i detalji dalje dogovarati kroz institucionalne mehanizme i razgovore unutar zajednice.
Dokument i njegovo sprovođenje prate zahteve za poštovanje zakona države, očuvanje verske tradicije u Sandžaku i brzo rešavanje tehničkih i administrativnih pitanja koja ostaju.
Napomena: Ovaj tekst sažima ključne odredbe Povelje i istorijski kontekst podele, bez izmena zvaničnih navoda potpisnika i aktera.
Pomozite nam da budemo bolji.
