Nova istraživanja lucidnog sanjanja omogućavaju naučnicima da komuniciraju sa sanjačima u realnom vremenu i ciljano manipulišu sadržajem snova kako bi ispitali njihove funkcije. Konkoly i saradnici razvili su skraćene protokole koji značajno povećavaju učestalost lucidnih snova i omogućavaju odgovore putem očnih signala i facijalnih trzaja. Stickgoldova NEXTUP teorija sugeriše da mozak tokom sna istražuje slabe asocijacije iz budnog života kako bi testirao mogućnosti. Iako su podaci obećavajući, potrebne su veće i reproducibilne studije da bi se utvrdila uzročnost.
Nova nauka o snovima: Kako lucidno sanjanje otvara komunikaciju sa snovima
Sedeo sam naslonjen u velikoj plavoj stolici u maloj, mračnoj sobi: slušalice u ušima, tamne naočare, kapci spušteni. Na glavi mi je kapa sa elektrodama privezana ispod brade, a prsti su omotani senzorima. Kroz monitor čujem glas: “Sada ćemo pustiti nekoliko svetlosnih bljeskova.” Kada ih vidim, treba da pomerim obraz dva puta u smeru iz kojeg su stigli. Dajem slična uputstva za zvukove i vibracije. Karen Konkoly, postdoktorandkinja (University of Cambridge) i Marco Wolf, nemački istraživač, spremaju se da me posmatraju dok sanjam.
—Will Matsuda for TIME
Zašto nas zanima sanjanje?
Niko zaista ne zna sa sigurnošću zašto ljudi sanjaju. Freud je snove tumačio kao izvedbu potisnutih želja, dok su drugi istorijski tumačili snove kao proročanstva. Moderni istraživači traže funkciju u evolucijskom i kognitivnom smislu: da li snovi pomažu kod učenja, konsolidacije sećanja, simulacije društvenih situacija ili su pak tek neželjeni „šum“ mozga?
Iz laboratorije u praktičnu primenu
U poslednje dve decenije naučni pristup snovima se značajno promenio. Robert Stickgold (Harvard) pokazao je da sanjanje zadatka korelira sa boljim performansom sutradan, a jedno od njegovih obeležja je NEXTUP teorija (Network Exploration To Understand Possibilities): ideja da mozak tokom sna istražuje slabe asocijacije iz budnog života kako bi testirao moguće objašnjenja i rešenja.
—Will Matsuda for TIME
Lucidno sanjanje — stanje u kojem sanjač postane svestan da sanja i ponekad utiče na događaj u snu — postaje eksperimentalni alat. Konkoly i saradnici razvili su skraćeni protokol koji značajno povećava šansu da ispitanik postane lucidan tokom laboratorijskog sna. U desetodnevnom eksperimentu sa 41 učesnikom oko polovine je uspelo da doživi lucidni san koristeći taj protokol.
Komunikacija u realnom vremenu
Godine 2021. Konkoly i tim su demonstrirali da lucidni sanjači mogu komunicirati sa istraživačima u realnom vremenu—odgovarajući na pitanja signalima kao što su pokreti očiju ispod zatvorenih kapaka ili trzaji facijalnih mišića. To otvara mogućnost da se, manipulacijom sadržaja sna u toku njegovog trajanja, direktnije testira uticaj snova na budne sposobnosti.
—Will Matsuda for TIME
U jednoj novijoj studiji, tim Konkoly i Ken Paller pokazao je da ispitanici koji su tokom dana rešavali logičke zagonetke uz muzičke isječke, a zatim dobili isti muzički podsetnik u snu, češće nastavljaju rad u snu i reše zadatke bolje narednog jutra — znak da ciljano „upaljeni“ snovi mogu pojačati učenje.
—Will Matsuda for TIME
Praktična zapažanja iz pokusa
U laboratoriji često istraživači vide da spoljni stimuli ponekad dospeju u san (sanjar ih obrađuje) a ponekad probude ispitanika. U mom slučaju, trenutci u kojima sam odgovarao na signal često su bili kratka buđenja umesto dubokog sna. Ipak, neki lucidni sanovi omogućavaju stvarnu dvostranu komunikaciju ako sanjač ostane u lucidnom stanju i odgovori unapred dogovorenim signalima.
"Možda ono što nazivamo snom nije jedna funkcija već skup različitih procesa: noćne more, ponavljajući snovi, snovi u kojima vežbamo veštine — svaki može imati svoju svrhu." — Karen Konkoly
Primeri iz života
Marco Wolf i drugi istraživači izveštavaju o ličnim iskustvima u kojima su lucidni snovi služili kao mentalna "vežba": vežbanje rolanja, razgovori sa zamišljenim mentorima pre ispita, pa i iskustva koja su imala subjektivni efekat na budne performanse. Ipak, objektivna dokaznost uzročnosti i dalje zahteva sistematske eksperimentalne manipulacije.
Šta sledi?
Istraživanja su u ranoj, ali brzoj fazi napretka: kombinacija EEG snimanja, kratkih protokola za izazivanje lucidnosti i ciljane stimulacije u snu omogućava jedinstvenu platformu za testiranje hipoteza o funkciji sna. Ako naučnici nauče kako dosledno manipulisati sadržajem sna, moći će da ispituju da li i kako snovi pomažu učenju, rešavanju problema ili regulaciji emocija.
Dok čekamo veće i reprodukovane studije, lucidno sanjanje ostaje najperspektivniji eksperimentalni prozor u samu sredinu sna — mesto gde se mogu postavljati i odgovarati pitanja iz podsvesti u trenutku dok se sve događa.
Pomozite nam da budemo bolji.
