Jacqueline Meents‑Lenstra lažirala je trudnoću u Holandiji kako bi spasila jevrejsku bebu Efraima Kochbu dok su mu roditelji bili u pritvoru. Nakon rata izbio je sudski spor i beba je razdvojena od svojih "usvojitelja", a Jacqueline je ubrzo preminula. Decenijama kasnije Efraim se ponovo sreće sa svojim usvojiteljskim ocem, dobija dnevnik iz detinjstva, a Yad Vashem je Jacqueline posthumno odlikovao titulom Pravednik među narodima.
Lažirana trudnoća, spašena beba: Kako je Jacqueline Meents‑Lenstra rizikovala sve da spasi Efraima Kochbu
Holocaust photo at at Auschwitz-II-Birkenau.
Priča o Jacqueline Meents‑Lenstra jedna je od onih koje pokazuju koliko hrabrost pojedinca može da promeni sudbinu. Tokom nacističke okupacije Holandije, ova hrišćanska žena lažirala je trudnoću kako bi sklonila i zaštitila jevrejsku bebu Efraima (Ephraim) Kochbu — gest koji je mnogo decenija kasnije dobio javno priznanje.
Spasavanje u Amsterdamu
Holokaust je trajao od 1933. do 1945. godine, a među mnogobrojnim istorijama spašavanja izdvojila se i ova iz Holandije. Kada su roditelji malog Efraima, Martha van Coevorden i Ziegfried Fritz, privedeni od strane nacista, njihova komšinica Jacqueline Meents‑Lenstra pristala je da preuzme brigu o detetu.
Da bi prevarila okupacione vlasti i zaštitila bebu, Meents‑Lenstra je mesecima nosila jastuk ispod odeće kako bi fingirala trudnoću. Kada je Efraim rođen u amsterdamskoj bolnici, Jacqueline ga je odvela kući, dok se njegova majka sklonila u sigurno mesto. Iako je bila u veoma rizičnoj situaciji — njen suprug Max, Jevrejin, bio je zatočen i poslat u tranzitni kamp Westerbork — odlučila je da ostane uz bebu.
Dnevnik, uspomene i gubitak
Meents‑Lenstra je ozbiljno shvatila svoju ulogu: vodila je pedantan dnevnik, pravila fotografije važnih trenutaka i sačuvala pramen Efraimove kose. Njen muž Max kasnije je pobegao i ponovo se ujedinio sa njom i detetom, ali krvavi tok rata nije im vratio biološke roditelje — Martha i Ziegfried nisu preživeli Holokaust.
Sudski spor i razdvajanje
Po završetku rata izbio je pravni spor između biološkog ujaka deteta i Meents‑Lenstrovih. Kada je Efraim imao dve godine, prvobitna odluka da ostane kod svojih "usvojitelja" je poništena i dečak je odveden. Tragično, Jacqueline je ubrzo obolela od raka i umrla sa samo 32 godine.
Sastanak decenijama kasnije i priznanje
„Bio sam veoma dirnut kada sam primio ovu divnu vest od Yad Vashema... Ovo je najdirljiviji poklon koji sam mogao da dobijem,“ rekao je Efraim Kochba povodom nagrade.
Nakon što je služio vojni rok u Izraelu, Efraim je 1965. putovao u Holandiju da pronađe svog usvojiteljskog oca Maxa. Susret je bio emotivan i ponekad napet, ali Max mu je predao dnevnik koji je Jacqueline vodila — dragoceni trag iz detinjstva koji je Efraimu omogućio da oseti vezu sa tim ranim godinama.
Ranije ovog meseca, Yad Vashem, Jerusalimski centar za sećanje na Holokaust, posthumno je odlikovao Jacqueline Meents‑Lenstra titulom Pravednik među narodima — najvišim priznanjem koje Izrael dodeljuje ne-Jevrejima koji su spašavali Jevreje tokom Holokausta. Efraim, koji uskoro puni 83 godine, opisao je to priznanje kao zatvaranje jednog dugog kruga i izrazio želju da poveže porodicu svoje usvojiteljke sa ovom počašću.
Za kraj
Ova priča podseća na lične žrtve, moralne dileme i trajne posledice rata. Delo jedne hrabre žene — skrivanje istine, briga o detetu i čuvanje uspomena — ostalo je upamćeno i priznato decenijama kasnije.
Pomozite nam da budemo bolji.
